На Првенству света у Токију од данас до 21. августа учествоваће шесторо српских атлетичара. Од тог броја две су такмичарке у бацању копља, по чему се може закључити да је то наша најјача дисциплина у овом тренутку.
Наравно, ако се изузме чињеница да је Ивана Шпановић одлучила да се опроба само у троскоку и не брани титулу у скоку удаљ где имамо и Милицу Гардашевић. Тако ће остати записано да смо имали две копљашице – 21–годишњу Адријану Вилагош и 32–годишњу Марију Вученовић. Квалификације их очекују 19. септембра.
О млађој ће бити речи наредних дана, а сада дајемо реч искуснијој Марији.
Ове сезоне сте се одлично такмичили и резултатски и пласмански?
– Ево да почнем од почетка. Почела сам с тренингом тек крајем фебруара или почетком марта, после осам месеци паузе. Искрено, била сам 99 одсто пред завршетком каријере, јер сам психички скроз била потонула из разних разлога – каже Марија Вученовић за Журнал. – Ова година је супер прошла што се тиче и резултата и пласмана, јер сам се потпуно успела да повежем главу и тело. Престала сам да тренирам у претераној мери, што је у прошлости био мој обичај. Ово је дало резултат у колико-толико мањем броју повреда, или барем повреда које су доста контролисане, јер верујем да не постоји спортиста без икаквих проблема са телом – то је једноставно тако.
Споменули сте проблеме због којих сте пали психички?
– Повреде, слаба финансијска подршке система, чињенице да немам тренера… Све је то утицало на мањак мотивације. Ипак, моја глава није ми дала да завршим још увек док не остварим оно за шта вредим.
Какви планови су у питању?
– Верујем да вредим за сениорску медаљу на било ком великом такмичењу и резултат барем око 66 метара у каријери. На томе ћу да радим до 2028, јер сам одлучила да завршим каријеру после Олимпијских игара у Лос Анђелесу.
Освојили сте медаљу с Првенства света за јуниорке. Да ли ће нека, осим вас, од тих такмичарки бити на борилишту и овога пута?
– Такмичила сам се на Светском јуниорском првенству 2012. Освојила сам треће место. Мислим да тренутно нема такмичарки које су тада такмичиле са мном, или сам можда лоше информисана.
Које вам је ово сениорско првенство по реду?
– Друго у низу. Прво је било у Будимпешти, али тада нисам била у добром здравственом стању.
Тренирате саму себе. Како Марија тренер гледа на предстојеће окршаје у Јапану, да ли је задовољна што се форме тиче, а како Марија пуленка - има ли треме?
– Тренутно се као сама своја пуленка осећам веома добро, психички поготово. Имам неких мањих повреда које не би требало да ми праве проблеме на такмичењу, ако све остане као и до сада, пошто то све траје скоро целе сезоне и под контролом је. Трему немам, али увек имам тај позитиван адреналин који крене на дан такмичења и он ми донесе само добро.
Шта под тим подразумевате?
– Последњих година у женском копљу има доста флуктуација и резултати нису увек стабилни, због тога кажем да је све могуће. Девојке се често мењају на победничком постољу.
Који хитац би требало да буде довољан за финале?
– До сада је 61,50 метара мање–више увек био довољан хитац за улазак у финале.
Шта сте планирали за Токио, вероватно лични рекорд, који је 62,25 метара од 9. маја 2021?
– Потрудићу се да бацим одмах што даље, без калкулисања. А план ми је да остварим лични рекорд. Искрено, ове године, ако све буде добро, вредим сигурно за 64 метра. Да се вратим на раније питање – мислим да сам довољно искусна да остварим оно што сам као тренер и пуленка зацртала – да уђем у финале, затим у првих осам, а после тога је све могуће!
Да ли сте се такмичили на стадиону у Токију на коме ће се одржати шампионат?
– Јесам и то 2021, била је корона, па није било довољно гледалаца осим што су такмичари гледали, ако се добро сећам. Али сада видим да су скоро све карте распродате, што значи да ће стадион бити пун и сигурна сам да ће атмосфера бити одлична. Стадион је одличан, мондо, брза стаза, мало тврда за бацање, али ништа страшно – како је мени, тако је и свима.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
