ИНТЕРВЈУ НЕДЕЉОМ – Алиса Марић: Желим да видим борбеност!

На челу женске репрезентације Србије налази се Алиса Марић, најуспешнија такмичарка и истинска шаховска икона Србије, која својим искуством, прецизним оком и дубоким разумевањем игре води младе кроз лавиринт комбинација, стратегија и психолошких изазова. Сваки потез на тренингу делује као проба за велики спектакл који их очекује у Грузији на шампионату Европе (4-15. октобар). Алиса, као селекторка и ментор, води тим с великом посвећеношћу и пажњом. Негује борбени дух, концентрацију и смиреност, показујући да шах није само игра, већ уметност која обликује карактер и гради самопоуздање.

У Врњачкој Бањи сте на припремама женске репрезентације за Европско првенство у Грузији, каква је атмосфера међу такмичаркама и да ли су спремне?

- Кад је реч о екипи, од пет такмичарки имамо три дебитанткиње. Репрезентацију чине Теодора Ињац, Адела Великић, Софија Погорелски, Елиф Мехмед и Јована Срдановић, на челу се налази тренер Зоран Арсовић. Све девојке су веома мотивисане, вредне и жељне доказивања. Расположење у тиму је одлично, напорно радимо да бисмо што спремнији дочекали значајно такмичење. Одлучне су да се боре и дају максимум, то ми је веома важно – истакла је Алиса Марић на почетку разговора за Спортски журнал.

На којим аспектима су тренинзи највише фокусирани – тактика, стратегија или анализа противница?

- Ради се на више шаховских сегмената. У питању су стратешки и тактички елементи. Вежба се комбинаторика и рачун, покушавамо да прецизност и тачност подигнемо на виши ниво. Стремимо ка томе да имамо што бољу процену потеза. То су кључне ставке које анализирамо и упоређујемо у ранијим и новим партијама да бисмо их усавршили.

Шах је, за разлику од осталих, ментални спорт. Како се тренирају мождане вијуге, концентрација, мирноћа и стрпљење?

- Концентрација и стрпљење учи се годинама. Кад кренете да се бавите шахом врло брзо схватите да без тога не можете, ништа није могуће брзоплето и без доброг прорачуна. Ради се о томе да тренер зада позиције, на шахисткињама је да пронађу најбоља решења у одређеном интервалу. Циљ нам је да симулирамо ситуације као да се већ налазимо на такмичењу.

Који су кључни циљеви које сте поставили пред селекцију уочи шампионата Старог континента?

- Најважније ми је да девојке играју с пуном снагом, вољом и жељом да се покажу у најбољем светлу. Од великог је значаја да буду концентрисане, да им ништа не одвлачи пажњу и да остану мирне. Свака партија је за себе, не треба да троше енергију размишљајући унапред, идемо меч по меч. Осим тога, никако не треба да потцене противника, већ да сваком приступају с поштовањем и веома пажљиво. Као селекторка, не желим да им намећем притисак или обавезе да нешто морају да ураде. Једино што хоћу да видим је максимална борбеност. 

Којим резултатом бисте били задовољни?

- Постоји рејтинг и то је један од показатеља где се налазимо. Тренутно смо на 11. месту од 35 европских екипа које учествују у Батумију. Сваки резултат изнад тога је добар учинак. Увек прижељкујемо више, али не стављам им то на терет. Рецимо, на Европском првенству пре две године биле смо на 15. позицији, на крају смо завршиле као осме, чак се и бориле за медаљу у последњем колу. Због тога кажем да је поредак само један од показатеља, али то нипошто не значи да ће такав редослед да буде једнак коначном пласману. То је спорт, не би се иначе нико такмичио ако бисмо већ  знали ко је победник. Увек се надамо бољем него што рејтинг показује, то је и мушка екипа показала на прошлом континенталном првенству, били су десети, завршили такмичење са златном медаљом.

Азербејџан, Грузија и Бугарска представљају суперсиле у шаху, шта им омогућава толику доминацију?

- Грузија је, као домаћин, по генералном пласману први фаворит у Батумију, кад говоримо о женском такмичењу. Од 15 европских првенстава колико их је било до сада, освојили су девет пута неку од медаља, уз то имају и олимпијска одличја. У Грузији је шах врло популаран, имају дугу традицију. Првакиње света Нона Гаприндашвили и Маја Чибурданидзе држале су ту титулу укупно три деценије. Међутим, за разлику од тог периода, сад немају такмичарку која би могла да претендује и буде светска шампионка, али имају врло уједначену екипу. Свака шахисткиња од њих пет, чак и последња која је резерва, има рејтинг изнад 2.400 поена што је импресивно и то нема ни једна друга селекција. Пољска је друга, такође има врло уједначену екипу и зато је толико добра. Украјина је трећа по рејтингу, увек незгодан противник, тим који је много пута освајао медаље на европским такмичењима и на Олимпијским играма. То су јаке репрезентације и сигурно ће да се боре за врх табеле. Дуга традиција, шаховска култура и школа, само су неки од фактора њихове доминантности.

Колико вам, као селекторки, значи то што ћете уз три дебитанткиње да имате и две искусније такмичарке?

- Присуство искуснијих такмичарки има огроман значај. Њихова улога превазилази саме резултате, пример су млађим шахисткињама приступом, радним навикама и понашањем. Њихово искуство и подршка уносе додатну сигурност и мотивацију у тим, што је непроцењиво на овако великим такмичењима.

Алиса Марић је, потом, додала:

- Теодора Ињац актуелна је шампионка Европе, има висок рејтинг од 2.450 поена. Стуб је и вођа екипе, од ње највише очекујемо, показивала је небројано пута врхунску игру. Андреа Великић млада је и искусна, најдуже у репрезентацији. Борбена је и изузетно поуздан играч. Дебитанткиња Софија Погорелски тренутна је првакиња Србије, изашла је на рејтинг 2.300, што је изузетно добро и надам се да ће да игра истом снагом. Осим ње, Елиф Мехмед имала је значајне резултате, посебно у последњих годину, као и Јована Срдановић. Надам се да ће дебитантски наступ да им буде прави подстрек да покажу колико знају.

Били сте, такође, репрезентативка и најуспешнија југословенска шахисткиња, у којој мери вам то олакшава рад с девојкама?

- Моја улога као селектора више је усмерена ка бројкама, статистикама, проценама, гледам и проучавам податке, шта и како можемо на такмичењима. Задатак ми је да одредим који састав ће да учествује и то радим на основу тога ко је конкретан противник у наредном колу. Најтеже у шаху је то што партије знају да трају и више од четири сата, па је изузетно изазовно толико дуго држати концентрацију и пажњу. Управо у тим ситуацијама прелама се партија, али тад баш треба дати све од себе и издржати. Стога, гледам која постава би била најбоља да се супротстави ривалима.

Има ли шах у Србији светлу будућност?

- Има, наравно! Присутно је велико интересовање за шах и то се јасно види по броју деце која долазе на такмичења. Председник Шаховског савеза Србије Андрија  Јоргић вредно ради на томе да подстакне што више младих да се укључе, опробају и да се на тај начин шири шаховска база. Пре две седмице организован је камп за најбоље, такмичари од шест до 18 година имали су прилику да раде на усавршавању с врхунским играчима и тренерима. Такви шахисти се, потом, шаљу на европска и светска такмичења, док је нама то добар показатељ да видимо где се налазе. Све у свему, имамо пуно младих и добрих шахиста, постоји интересовање и то ме радује! Добар део заслуге одлази Савезу који лепо ради на томе да се то и одржава – закључила је Алиса Марић.