Зицер однео МВП признање

Одлучан у намери да елиминише фусноту наслова „Бејби Јокић”, Алперен Шенгун је стигао на недавно окончани Евробаскет. Бусао се у груди, славио на друштвеним мрежама, провоцирао Јаниса Адетокумба, односно стопио се са менталитетом селектора Ергина Атамана илити народски речено – играо се са ватром! Очекивано, 25. јула је тек навршио 23 лета.

Но, опекао се. Донекле може да се прогласи кривцем за пораз Турске од Немачке у финалу (83:88), јер је у одлучујућим тренуцима промашио зицер после одличне „пик ен рол” акције са Кенаном Сипахијем. Истовремено, „бацио је низ реку” и награду за ванвременска издања – МВП признање. Рука је задрхтала у одсудном моменту и усрећила Дениса Шрудера.

Бројке не лажу – запослени у ФИБА „трофеј сектору” кренули су да гравирају име аса, посматрајући пређашње учинке. Лидер вицешампионске чете је у просеку бележио 21.6 поен, 10 скокова и 6.6 асистенција, уз, заиста, минорни број изгубљених поседа (2.9) у односу на минутажу. Плус-минус статистика 14.1 указује да је Турска са њим на паркету двоцифрено боља од свих, док индекс 29.3 потврђује тезу. Међутим, врела крв пореметила је концентрацију и обрадовала Панцере.

Према схватањима многих, плејмејкер Немачке није заслужио награду за најбољег појединца, ни у својству златног аса. У поређењу са Шенгуном, доприноси су очигледно слабији – 20.3 кошева, 3.4 скокова, 7.2 асистенција, индекс 20. Петицу фаворизује и чињеница да је имао завидних 55 одсто из игре, наспрам 46.2 дугогодишњег НБА појединца.

Ипак, ФИБА „сектор аналитике” одлучио је да иде линијом мањег отпора и без обзира на чињенице настави установљену традицију. Последњи пут да је МВП дошао из сребрне селекције догодило се давне 2005. у бастиону игре под обручима – Србији и Црној Гори. Признање је кући понео Дирк Новицки, Грци су „лудовали” Београдом.

Капци су одговорнима престали за „жмиркају” и кад је Словенија Луке Дончића испала у четвртфиналу. Дигла би се „кука и мотика” да нису доделили титулу најкориснијег играча особи са 34.7 поена, 8.6 скокова, 7 асистенција, 2.7 украдених лопти и невероватним индексом корисности 36.6. Уколико гледамо само на индивидуалном плану, пошто и име награде говори тако, недвосмислено је ас Лејкерса ускраћен сатисфакције.

Следећи парадокс – Франц Вагнер, саиграч Шрудера, имао је за педаљ боље бројке, али авај – у брзини донели су одлуку, „жалећи” што је Алперен Шенгун узбуркао мирно море.