Почетна / Фудбал / Звезда

Рајевац: Био сам везан за породицу Миловановић

Милован Рајевац, Ђорђев саиграч и Дејанов тренер у Црвеној звезди
ФОТО: Архива Журнала

Редовно насмејани Милован Рајевац тугаљиво, бирајући речи и скоро шапатом није могао да верује да никад више неће да види Дејана Миловановића:

- Био сам везан за њихову породицу, играо у Црвеној звезди с Декијевим оцем Ђорђем, сећам се да смо се можда први пут видели у Винковцима на тад честим и сјајним ревијалним утакмицама. Обојица смо бранили боје тадашње Друге лиге Југославије, два тима била су названа Исток и Запад, Ђока је на турниру у славонском граду одлично играо, давао голове. Ђорђу и мени била је то препорука за одлазак у Црвену звезду. Стигао је из Радника (Бијељина), ја из чачанског Борца, касније смо били на свим Звездиним припремама, дружили се годинама, волели као браћа, поштовали. Нема одавно тих времена и жао ми је због тога, сад се другачије и брже живи. Још мало о Ђоки: тих, ненаметљив, кад те зову Бомба значи да имаш динамит у ногама. Такав јак ударац имао је и Деки – у даху, сипао је речи, Рајевац.

У Шпанији је чуо за трагичну вест која је погодила целу спортску Србију...

- Баш тешка информација, потресла ме је, затечени смо сви. Био сам Декију тренер као први асистент Љупку Петровићу у његовом трећем мандату. Стигао је из млађих селекција, мислим да је чак прескочио омладински састав, да је директно из кадета закорачио у сениорски тим. Добро, добро, Звездино дете, вечна му слава и хвала. Волела га је публика, не само Звездини навијачи, био је капитен нашег највећег клуба, вођа младе српске репрезентације, неколико пута и А репрезентативац. Хтео је увек да нас послуша, не само Љупка, мене и остале тренере на Маракани... Учио је од старијих, упорност и рад одвели су га у Француску и Грчку, добро памтим скоро сваки тренинг, био је гладан савета и новог знања. Ко зна, можда би Деки за две, три године био сјајан тренер.

Недавно је Рајевац с ветеранима Црвене звезде играо ревијалну утакмицу у Северној Македонији.

- Не смемо да се опустимо ниједног тренутка, морамо себе да контролишемо, одлазимо на лекарске прегледе, не излажемо се напорима. Ваља проверити не само срце, буквално све органе у телу. И ја волим да играм фудбал, а одавно сам прошао пола века. Почео сам тренерским послом озбиљно да се бавим тек у 50, после само шест година стигао да водим репрезентацију на СП. Ветерани имају лекарске прегледе, није то довољно, мораш некад самог себе да послушаш. Ево, угасио се млад живот, Деки је у најбољим годинама, средњим, ма златним! Жеља је велика, огромна љубав иде према фудбалу, стално хоћеш да се доказујеш, мислиш да можеш као некад, а стигле те године.

Рајевац је, затим, извукао из фудбалског споменара нешто драгоцено за садашње и будуће фудбалере, нарочито ветеране:

- Говорили су нам старији тренери да памтимо старо правило: кад завршиш каријеру, одмах мењај спорт! Не каже се џаба - иди тамо где су мањи захтеви напрезања. Нико од нас није толико паметан, корисно је послушати тренера, друга, родитеља... Хоћеш да даш гол, у реду, играш за ветеране, а грешиш кад помислиш да си и даље у играчким данима. Пре неколико година слично се догодило Небојши Ушкету Вучићевићу, њему, додуше, на термину, у балону, гле случајности, на Звездари.

Селектор Гане на Мондијалу 2010. послао је јасну поруку фудбалским зналцима и занесењацима:

- Није само играње фудбала смисао за рекреацију и дружење, постоји још много функција у највећем и најпопуларнијем спорту. После ове Декијеве трагедије добро ћу да размислим шта и како даље. Нека нам ово буде за наук, не смемо више да мислимо на друге него на себе. 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.