Сениори Србије с нестрпљењем очекују меч осмине финала против Ирана сутра од 14 часова. До сада визу за топ 8 на Светском првенству на Филипинима извадиле су Турска са Слободаном Ковачем, Пољска Николе Грбића, Италија и Белгија.
У игри су и пулени селектора Георгеа Крецуа, иако је велика већина била скептична после стартног пораза од Чешке у Х групи. Али диригент из Румуније је све то наштимовао, играчи максимално испоштовали за тријумф над Кином, потом Бразилом а сада се чека и тај „ударац” против некадашње селекције поново стручњака са наших простора, поменутог Ковача и Игора Колаковића, коме је асистирао Драган Кобиљски.
Када је у јануару 2025. године Георге „Ђани” Крецу (57) преузео селекцију Србије, нису га дочекале само похвале и сигурност. Али већ данас, „плава чета” под његовим вођством игра чврсту одбојку, са јасним циљевима и вером да може далеко – што потврђује пласман у осмину финала Светског првенства. А многи су се питали како ће један странац уклопити свој стил у традицију српског спорта. Јер у одбојци није била пракса и ово је први пут да мушку сениорску селекцију води стручњак из иностранства. Помоћника је било. Баш као и у женској одбојци „диригената” – Данијеле Сантарели, Ђовани Гвидети.
Такође, наслеђе некада селекције која је ведрила и облачила европском и светском сценом желели су и млади тренери који су били и у стручном штабу Николе Грбића, Бобе Ковача, Игора Колаковића. Међутим, одлука је „пала” на селектора родом из Констанце.
Стручњак богатог искуства, као играч био је средњи блокер, а затим се у сезони 1997/98 посветио тренерском послу. Водио је клубове у Румунији, Пољској, Италији, Аустрији, Турској, Русији, освојио је Лигу шампиона са Заксом Кеђержин. У „СИ-ВИ” је уписао функцију селектора Румуније, потом Естоније, Словеније, сада Србије.
Када је наследио палицу Орлова изјавио је:
- Прво, привилегија је бити тренер мушке сениорске селекције Србије. Бити тренер уопште у земљи спорта каква је Србија, за мене је посебно, али рекао бих да је част и за сваког тренера на свету. Прилично добро познајем играче, ниво игре и детаље колико ме сећање служи када сам играо против Србије а био сам селектор Словеније. Моја мисија је да укључим и нове, младе играче на појединим позицијама и да их полако уводим у систем. И уверен сам да ће већина њих уз велику инспирацију да пронађе прави пут до државном тима.
ОРЛОВИ ИЗНАД ИРАНА – 10:7 У ПОБЕДАМА
Дуел, први у нокаут фази, сениори Србије одиграће против Ирана сутра од 14 часова у дворани „СМ Азијски мол” у Пасаи Ситију. У другом делу костура су Чешка и Тунис, потенцијални ривали плавих уколико прескоче препреку из Азије.
Баш као што је и селекција Србије претрпела промене у саставу, исти је случај и са Ираном. На овогодишњем првенству, тим Роберта Пјаце, новог предводника струке, у групној фази, био је други у А групи уз учинак 3-2-1 уз 5 бодова иза Туниса који је направио праву сензацију освајањем врха уз исти биланс али бодом више (6) и сет разликом 7:3.
Иран и Србија на великим такмичењима али и кроз пријатељске мечеве, укрстили су копља укупно 17 пута. Орлови су славили 10 тријумфа, ривал је нанизао седам.
Свакако последњи који никако не прија плавима је онај из овогодишње Лиге нација када су се Иранци радовали - 3:1 (25:21, 25:19, 23:25, 25:23). Што би рекли капитен Ивовић и саиграчи:
- Време је за реванш.
Када је на ред стигло за њега али и добар део нове генерације у дресу српског тима прво такмичење – Лига нација, није баш почело како треба до последњег турнира у Словенији, када је тим експлодирао и показао да када је најтеже игра најбоље – изборен је опстанак у ВНЛ и партија у 2026. години у комерцијалном ФИВБ такмичењу.
И тада је у суперлативу причао о тиму:
- Било је тешко, као и сваки почетак. Србија може и зна да игра одбојку. Чак иако је старт био лош, имамо довољно квалитета. Показали смо за ова три месеца рада да стижемо до доброг нивоа. Имамо много младих играча који никада на том нивоу нису играли за репрезентацију. Изузетно сам поносан на њих и Србија би требало да буде поносна на ове момке. И ту је ставио само зарез.
Харизматичан дух, темперамент често „угушен” на утакмицама, ролекостер емоција који могу да се виде по покретима, мимици на лицу Ђанија Крецуа... Управо све то осликава заправо његову професионалну философију - модерну одбојку са снажним сервисом, тактички блок-одбрана и инсистирање на физичкој спреми. Истовремено, познат је као тренер који играче третира равноправно и захтева максималну посвећеност, способан да извуче максимум из генерације која поседује таленат, али јој је било и биће потребно и време и континуитет.
Мало по мало како је и сам Крецу признао, у тишини су баш он, стручни штаб а изнад свега главни протагонисти – играчи, стигли до одабраних 16 на највећој планетарној смотри:
- Екипа има карактер и глад за победом. Ако наставимо овим путем, бићемо конкурентни свима - поручио је селектор после последње утакмице у групној фази.
ПРИВАТНО – ДИСКРЕТАН И ПОСВЕЋЕН
За разлику од многих тренера који воле медијску пажњу, Крецу се приватно држи по страни. Ретко говори о породици и приватном животу, познат је по томе да границу између посла и интиме строго чува. Његови сарадници кажу да је перфекциониста и да највећи део слободног времена проводи анализирајући утакмице. Рођен је у Констанци 1968. године, ожењен је Ангелом Шенеш, а наследница Леа Ребека Крецу определила се за модни свет.
ТРЕНЕРСКА ФИЛОЗОФИЈА – УСПЕХ ЈЕ СТВАР ТИМСКОГ РАДА
Није једноставан и тражи много, а Орлови су то најбоље осетили на својој кожи:
- Успех је ствар тимског рада. Први задатак је направити добру атмосферу – став је Крецуа који инсистира на дисциплини, физичкој спреми и равнотежи између младих и искусних играча.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.