Некада перспективна девојка из Београда која је играма још као дете скретала пажњу јавости, данас је симбол истрајности и снаге. Јована Скробић се вратила рукомету на најбољи начин. После неколико сезона у иностранству, живот јој је донео нову, најлепшу улогу – улогу мајке, али и искушења у виду повреда које су је одвојиле од лопте и паркета. Ипак, љубав према рукомету улила јој је веру да може да се врати још јача.
И јесте – Јована је поново обукла дрес репрезентације Србије и Црвене звезде. Њен повратак није само спортска прича, већ прича о храбрости, одрицању и снази некога ко је успео да споји мајчинство, борбу са повредама и неугасиву жељу да поново буде део игре коју највише воли.
- Моја највећа жеља и јесте била да се вратим у Београд и поново заиграм у дресу репрезентације Србије – рекла је Јована Скробић на почетку разговора.
Први циклус мини припрема је завршен, одиграли сте и пријатељску утакмицу против Пољске?
- Имали смо веома кратко време за припреме. Први меч смо добро отвориле, лепо се осећале на терену, можда чак у неким тренуцима себе изненадиле да можемо да се носимо и са Пољском. У првом полувремену смо их одлично затвориле у одбрани и нападу, нису могле да нађу решење, док је у другом селектор желео да ротира и проба шта може да очекује и од осталих играчица.
Шта вас је највише обрадовало у игри наше репрезентације?
- Одбрана. Мислим да смо у том сегменту биле веома борбене, од прве до последње играчице. Добро смо их затварале и нису имале решења, јер смо их баш добро затварале. У нападу је лопта лепо ишла, течно, сматрам да је најважније што се смо се лепо осећале на терену.
На чему би требало да радимо у будућности?
- Да смањимо број техничких грешака, будемо дициплинованије и са више самопоуздања. Морамо да се опустимо на терену, чини ми се да су девојке у другом полувремену биле мало у грчу, потребно је да почну да уживају. На тим сегментима треба да буде акценат у неком наредном периоду, као и чињеници да више слушамо шта селектор прича.
Евидентно је да ваш повратак много значи, не само у игри већ и ван терена, често комуницирате са млађим играчицама?
- И ја сам некад била на њиховом месту и знам колико ми је свака подршка значила. Трудим се да се осећају добро и да им долазак у репрезентацију буде нешто најлепше, да се осећју битно, јер нису оне случајно овде, заслужиле су позив. И оне саме кажу да се осећају прихваћено и да уживају, а то је најважније.
Готово две године вас није било у репрезентацији, доста тога се променило, шта вам се највише допада?
- Фантастична енергија. Имамо одличну атмосферу, заједништво и тимски дух су веома изражени. Дочекала ме одлична екипа људи, имам велику мотивацију после свега да се вратим и желим на терену да покажем све што могу и умем. Веома сам мотивисана да играм за репрезентацију Србије.
После дужег времена поново сте у Београду, у дресу Црвене звезде?
- Мој повратак је преломила моја кћеркица, јер смо супруг и ја радили све да њој буде добро и да се осећа најбоље. Поклопило се са позивом Звезде и драго ми је што постоји такав клуб, што имам опцију да играм код куће и то у озбиљном клубу. Срећна сам што сам овде, растерећена и зато могу да будем најбоља верзија себе на терену.
Амбиције Црвене звезде су велике ове сезоне?
- И поклопиле су се са мојим, драго ми је што имам прилику да будем део овако велике приче. Већ следеће недеље почињемо наше путовање у Европи и надам се да ћемо испунити циљ и направити добру причу. Имамо добар карактер и тим, тако да једва чекам почетак на међународној сцени – закључила је Јована Скробић.
ДИЗАЈНЕР УНИКАТНИХ САКОА
Поред рукомета имате још једну велику љубав – моду и дизајнирање сакоа?
- Одувек сам имала две велике страсти - спорт и моду. На терену сам спортиста, али ван њега ме одувек привлачило све што има везе са стилом и стварањем. Мода је за мене много више од хобија-то је простор где могу да изразим своју креативност и љубав према лепом. Наш породини бренд „Нау" (Now) настао је из те страсти и жеље да створимо нешто посебно и препознатљиво. Сваки сако је јединствен, ручно рађен, и носи своју причу - нигде нећете пронаћи исти комад. Управо та уникатност је наш концепт: нема серијске производње, нема понављања, сваки комад је свој. Управо та аутентичост и посвећеност чине „Нау" препознатијивим. За нас ово није само мода, већ израз породицне енергије, заједништва и стваралачке страсти. Сваки сако је спој уметности, елеганције и карактера - дело које носи наш печат и снагу-као на терену тако и ван њега.
КЋЕРКА НИКОЛ ПРОМЕНИЛА ПОГЛЕДЕ НА СВЕТ
Да ли вас је мајчинство променило?
- Доласком Никол у мој живот мој поглед на рукомет и живот се потпуно променио, сад све има смисла. Играчице које су уједно и мајке имају заиста доста потешкоћа, јер није лако обављати обе улоге, вратити се на терен и кренути скоро се из почетка. Потребно је велико одрицање, а то зна свака жена која је и мајка и спортиста. С друге стране, све је то веома лепо, испуњава на један посебан начин. Ја сам се после свега четири месеца вратила на терен и то је заиста велика срећа.
Како постижете све то?
- Веома тешко, искрена да будем. Није ми свеједно кад треба да се одвојим од Никол, поготово овако на дуже време. Она се некако и навикла, али ја нисам.
СУПРУГ НАЈВЕЋА ПРОДРШКА
Супруг Никола је, такође ,рукометаш?
- Омиљени спорт нас је и спојио. Никола је моја највећа подршка и не знам како би све ово изгледало да немам њега. Он је заиста једини који ме разуме и зна у сваком тренутку кроз шта пролазим. Осам година смо заједно и само смо једну сезону играли у истом граду и тад је било прелепо, међутим, то је спорт, суров је, али без узајамне подршке нема успеха. Никола је диван отац и супруг и срећна сам што делим живот с њим.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.