Генерални секретар ОСС: Не треба ништа мењати

Одбојкашко лето 2025. Осмина финала Светског првенства за даме на Тајланду, пораз двоструких светских првакиња од Холандије 2:3. Било је то 29. августа.

Сениори Србије пошли су на Филипине, баш као и грације, са новом генерацијом, али истом жељом као и претходних година – да се постигне успех и стигне што даље на планетарној смотри, али у Манили.

Тек испоставиће се поново кобан број 8 – Орлови су заустављени у 1/8 финала такође, Иран је поставио рампу и поново у пет сетова, баш као што је био случај са екипом Зорана Терзића. Дан за заборав – 23. септембар, када су одбојкаши Србије завршили мисију на шампионату.

Тешко је бити у „њиховој кожи”, још теже би било донети суд о (не)успеху нове генерације, момака са осам дебитаната на Светском првенству, са преосталим „искусним” репрезентативцима који су тек мало осетили драж играња на великим такмичењима пре овогодишњих акција, јер су чекали својих пет минута да наследе ведете Подрашчанина, Петрића, Атанасијевића, Лисинца, Ковачевића....

Шта је могло боље и да ли је, како третирати резултат „плаве чете”, има ли разлога за бригу, за критике, или ипак треба сачекати?!

Управо одговоре на сва ова питања и још многа друга везана и за женску селекцију, млађе категорије, дао је Иван Кнежевић, генерални секретар Одбојкашког савеза Србије и први потпредседник ЦЕВ, искрено, директно, без маски и рукавица. У разговору за Спортски журнал, један од водећих људи Федерације је и желео да тон и интервју буду баш из душе.

Ваш став после резултата сениора на Светском првенству, изгубити од Чешке, добити Кину и Бразил, пласирати се у осмину финала па изгубити од Ирана и вратити се кући?

- Оно што смо урадили после Олимпијских игара у Паризу је била фактички полусмена генерације и код мушкараца и код жена. Ми смо потпуно били свесни да улазимо у један нови циклус. Имали смо кроз историју одбојке ситуацију да су мушкарци били у самом врху, а жене су тек кретале. Онда су мушкарци у једном тренутку били у паду, али су те девојке које су кренуле од нуле, дошле до неког нивоа. И резултати су се компензовали. А десило се да су и мушкарци и жене имали добре резултате и то је трајало годинама.

Дакле у смени генерација је главни разлог?

- Ово је први пут да смо направили смену генерација и код једних и код других и то нам је био и планирани циљ после Олимпијских игара у Паризу. После тога смо договорили са селектором Терзићем на четири године уговор, где смо хтели да кренемо испочетка. Питали смо га „јел имаш мотивацију, жељу да кренеш од нуле”. Рекао је „имам”. Што се тиче мушкараца, исто смо знали да је фактички почетак. Јер и момци који су дуже ту нису много играли, нису добијали шансу. Могу да кажу „они су били ту” и јесу, али нису играли!

А резултати, нација је навикла на успехе, медаље?

- Увек јавност, сви хоће резултате. И ја и цело руководство Савеза смо били свесни у шта улазимо и није нам ни било другог решења. Неко каже могли смо да направимо смену генерација пре три године. Али, става сам да генерација која је била у Паризу је заслужила да буде тамо, причам о Урошу Ковачевићу, Атанасијевићу, Подрашчанину, Петрићу... Моје мишљење и стојим иза њега!

Са ове друге стране, кренули смо у нов пројекат. ФИВБ такмичења газе и ту нема нема много простора да се ти сада понашаш или... Србија је увек имала велике резултате.

Стиче се утисак да сте реални, али задовољни?

- Лично и људи у Савезу су задовољни како ми изгледамо сада него како смо изгледали почетком маја или јуна у смислу приче и о женској и мушкој селекцији. Дошли смо у ситуацију да са овом екипом добијемо Бразил и избацимо их са турнира, да победимо Кину, изгубимо на једну, две лопте од Ирана.

Како сте Ви доживели меч, елиминацију?

- Иако сам лудео, скакао у кући гледајући утакмицу... Када ми падне адреналин размишљам да смо добили једну добру екипу, момци су имали сјајну атмосферу, вратили смо култ репрезентације итд. Исто мислим и о женској селекцији. Како смо изгледали на почетку припрема у мају и тај пех да Тијана Бошковић није била ту. Добили смо Узелац, добили смо Вању Ивановић која је из Суперлиге играла Светско првенство. Код сениора Кујунџића и Перића који нису играли Лигу нација, били су повређени па су се сада вратили. Јововић и Лубурић скоро нису играли овако добро. Добили смо Стефановића, либера Негића, Недељковића, Ивовић је био повређен. Показало се да не можете за четири месеца да имате континуитет добрих игара у сетовима и утакмицама, е то се сада показало.

Како се осећате, разочарани сте или?

- Нисам ни најмање разочаран, напротив. Како смо изгледали у мају- презадовољан сам. Послао сам и селектору поруку као што сам и Терзићу после такмичења.

Каква је била садржина поруке?

- Мени је ово добро што значи да ми можемо да играмо са великим екипама. Потребне су нам наредне године за то и да још мало усавршимо. Да смо ми играли лоше као што смо играли у мају, онда бисмо били у великом проблему и не би нам било спаса. Значи не можемо ништа. Али, да смо за четири месеца толико напредовали и код сениора и сениорки да можеш да победиш сваког. Али нам треба континуитет и добар рад. Задовољан сам са те стране како ми одбојкашки изгледамо на терену и каква је енергија у екипи, како су прихватили све то.

Да ли и шта треба мењати?

- Не треба ништа мењати. Нама је најважније да ми завршимо одбојкашки центар, да селекторима, момцима и девојкама направимо најбоље могуће услове да они тренирају. Ми смо ове године закупили халу Завода за спорт која је била 24 часа наша. Али у модерној одбојци су нам потребна два или чак три терена. Буквално људи нису излазили из дворане што се показало да су тренирали добро и да имамо квалитета да се боримо са највећима.

Шта даље, доста се прича и о млађим категоријама, изостанку успеха?

- Стално се коментарише како немамо резултата у млађим категоријама, чујем свакодневно и са свих страна. Морам да кажем да смо ми прошле године на Играма у Паризу имали једну Хену Куртагић и Александру Узелац које су јуниорке и биле су тамо. Нису оне могле да падну с Марса. Никада нисмо јурили резултат млађих категорија, него смо увек пуштали да нам играју најталентованија деца такмичења. Када играте са талентованом децом не мора да значи да су она најбоља у том тренутку и у тој генерацији. Што у 90 одсто случајева није тако. У мушкој вертикали имамо Брборића који је дошао, Кулпинца, Вељка Машуловића, ни они нису су пали с Марса, неко је радио са њима, причам неко. Причам о Савезу, ми годинама тестирамо ту децу, радимо. Сматрамо да имамо велику резерву у раду са млађим категоријама али то планирамо чим буде готов одбојкашки центар. Окупићемо мушку и женску пионирску репрезентацију која може да живи у одбојкашком центру 12 месеци. Као што Французи имају у Монпељеу, Турци итд. То нама недостаје - да би сви они живели заједно ишли у школу, хранили се, тренирали. И тренутно не можемо да урадимо, немамо инфраструктуру. Зато и „јуримо” тај центар да бисмо могли да омогућимо све што је потребно.

Залог за будућност је ту, највише у генерацији 2004. године?

- Узелац, Куртагић, Ивановић су 2004. годиште. Овде Брборић који игра, Вељко Машуловић је играо целу Лигу нација, Кулпинац, Кокеза.. Смена генерација, то је неки залог за будућност. Иста прича је и са млађим селекцијама. Не може нико да очекује да освајамо медаље и да идемо горе. Једина ствар коју морамо да радимо је да засучемо рукаве и радимо много више. То више је када имамо инфраструктуру која треба да се заврши надам се у следећој години. План имамо!

Закључак после свега, Ваш, Савеза?

- Очекивано је било да ће да буде тешко, али с друге стране сам задовољан како смо изгледали, како је било на почетку и како је сада. Да смо исти били тада и сад, да је била иста слика, то би било поражавајуће и за бригу – мој став. Овако, били смо у ситуацији да са, не могу да кажем клинцима али новом екипом избацимо Бразил, победимо Кину 3:0, са Ираном мало је недостајало да прођемо. Немамо континуитет играња врхунске одбојке. Кроз Лигу нација и кроз рад, доћи ће до тога. Задовољан сам, није ми лако, многе емоције су ме понеле и тог дана и меча са Ираном. Тешко сам поднео све ово у смислу што волим да победим и знам и колико би екипи значило све то, и држави и због спорта, свега. Навикли смо да будемо најбољи – закључио је Иван Кнежевић.