ИНТЕРВЈУ НЕДЕЉОМ – Комаров: Одличје за сина Павела

Александар Комаров поново је обрадовао српске љубитеље рвања и спорта уопште. На Светском првенству, одржаном у Загребу, у категорији до 87 кг био је неумољив и до златне медаље нанизао је пет победа. На рукама тренера Војислава Трајковића и легендарног Давора Штефанека, уздигнутих руку поздравио је малобројне навијаче, људе из нашег најтрофејнијег спорта, који су били на трибинама загребачке Арене.

Кад је, три дана после великог успеха, ушао у просторије Рвачког савеза Србије, на конференцију за медије, био је готово нечујан. Пре него што је сео за сто, кратко је прозборио.

- Уморан сам, било је много напорно, али смо успели и веома сам задовољан. Остварио сам сан и хвала свима у Рвачком савезу, у Олимпијском комитету, Министарству спорта, све ово време имам велику подршку и дајем све од себе да узвратим и достојно репрезентујем Србију.

Био је, ових дана, чест гост на ТВ каналима и сматра то делом посла и, како је рекао, све што ради у интересу је даље популаризације рвања. Планетарни шампионат је прошао, али су утисци итекако свежи и почели смо причу о борбама, било их је пет.

- Кренуо сам из квалификација и да бих освојио златну медаљу, морао сам победити у свих пет мечева. Ни мало није било лако, јер нема лаких противника. На великим такмичењима ужасно тешко је попети се на трон. Ово је индивидуални спорт, ти или ривал, трећи исход не постоји. А, сви добро тренирају и раде да би се борили за медаљу.

Почели сте победама над Јапанцем Сакбабеом и Американцем Јакобсоном?

- Сакабе је покушао да ме изненади и нисам му то дозволио, Јакобсона сам раније побеђивао, тешко је било са младим Јевлојевим из Казахстана, поготову са мојим земљаком Алирзаевим у полуфиналу. Дуго се знамо, често смо рвали један против другог, а победио сам га и на последњем Европском у Братислави, у четвртфиналу.

У финалу је против Иранца Мохмадипиана било 4:3, иако је из прве рунде имао предност. Штефанек рече да нико није успео да му направи четири бода?

- Иранац је одличан борац, други са Игара у Паризу, физички беспрекорно спреман, брз, а кад је отишао у партер веровао сам да ћу захватом доћи до бодова и преокрета. Тако је и било. Рвачи из Ирана освојили су највише златних медаља, то јасно говори о каквој рвачкој сили се ради. На сваком такмичењу су изузетни.

Дан после тренер Трајковић рекао је за Журнал да је очекивао злато, да ли и ви?

- Тренер Воја ћути, не жели да се бави прогнозама, а као и сви ми у екипи, очекује највише. Знао је да никад нисам изгубио финални меч и после ми је рекао да је био убеђен да ћу савладати и Иранца. Морам рећи да је било и неровозе, ипак је била борба за злато и знам да се очекивало да се попењем на трон, али сам успео све да каналишем ка тријумфу. Много тренирамо, преко 200 дана у овој години провели смо на припремама и такмичењима и знао је да смо спремни. Мени је жао што није било још медаља, Тибилов и Нађ су изгубили мечеве за бронзу, а били су веома близу. Илић је водио 5:1 против вицешампиона са Игара у Паризу, да не набрајам. Имамо тим и атмосферу, један смо уз другог и увек огромна подршка. Једна лепа породица.

Да се вратимо дебију за Србију на Европском у Букурешту, кад сте 13. фебруара прошле године, освојили злато и победили актуелне шампионе, европског, светског и олимпијског. За титулу сте направили невиђен подвиг?

- Тако је и одјекнуло и прву медаљу за Србију никад не могу да заборавим. Нисам био у улози фаврита, долазио сам из другог плана и савладао прво Такача, европског првака, па Белењука олимпијског и у финалу Ченгиза светског, било је 4:1. Имао сам, као и сада, пет мечева. Дуго смо разговарали током шампионата и сећам се да сте написали да не губим финала.

Кажу да је одлика великих шампиона да добијају  мечеве и кад противник има осетну предност?

- Ако се односи на мене, вероватно мислите на Европске олимпијске квалификације из априла прошле године у Бакуу – тихо се насмејао српски ас. – Хрват Хуклек водио је 5:0 и окренуо сам га три пута за победу 7:5, Немац Вагнер имао је три бода предности и у другој рунди освојио сам пет поена за победу 5:3. Меч у рвању никад није изгубљен, све може да се премота за неколико секунди и никад се не треба предати. Довољан је један добар захват да се из минуса дође до победе. То ће вам и други рећи.

Поменутог Вагнера савладали сте и 12. априла ове године на ЕП у Братислави у мечу за бронзу, а било је питање да ли ћете уопште учествовати и медаља је означена као златна?

- Да, да, то ми је био најтежи период у каријери, неколико дана, пред пут, лежао сам у болници. Рекао сам тренеру Воји, нећу да одустанем, хоћу да се борим. Био сам исцрпљен и из реперсажа успео да освојим бронзу. Вагнер је пао на 3:1 и знајући шта се дешавло пред пут, сви у Рвачком савезу рекли су да бронза сија као злато.

Ове године освојили сте две велике медаље, али 2025. није почела према очекивању?

- На турниру Ранкинг серије у Загребу, није било како треба, нисам достигао жељену форму, тек су биле готове базичне припреме, али се појачаним радом све се вратило како треба. Резултирало се медаљама и радили смо по веома добром плану. Сви су били уз нас, стално понављам велику подршку и отуд смо били квалитетни на Светском. Рекли су ми да смо екипно осми у конкуренцији преко педесет земаља. 

Тренер Трајковић тим из Загреба најавио је за Игре у Лос Анђелесу 2028 уз напомену да неко од млађих може да искочи?

- Екипа је формирана у јануару и уз нас су веома често на припремама и млади Михајловић, Катић, Ђукић, Перовић, Крстин, да не набрајам и пуно је потенцијала. Три године су до Игара и може се искочити у први план. За младе треба стрпљења, исксутво долази са такмичењима, а они их већ имају и иду постепено. За њих ради време и што одмиче, биће све бољи.

Кад помињемо Игре 2028, у РСС већ су најавили да су припреме почеле. Шта ви очекујете од највеће светске спортске смотре?

- Олимпијске игре су спортски врх и све је њима подређено. Нећемо одустати од континенталних и планетанрих шампионата, али су они успутна станица за Игре 2028. Највише вреде олимпијске медаље и више се не иде са девизом „важно је учествовати“. Преостале су још три године и рано је да се бавим прогнозама, а нисам од оних који жели да обећава. Тачно је да сам, до сада, све освојио, да недостаје олимпијско злато, а за Лос Анђелес желим само да будем здрав, да ме повреде мимоиђу и бићу спреман за највећа искушења – истакао је Александар Саша Комаров, актуелни светски шампион.