Мршави Исус црно-бели Месија

Закуцавши готово све противнике на Евробаскету, уједно остваривши и одличан пласман са Финском (4), Мика Муринен је отворио врата ковнице новца, колеџа, менаџера, новинара... Ни оптимистични снови у стилу „од сутра окрећем нови лист и крећем здраво да живим” нису прогнозирали да би каријеру могао да настави на Старом континенту, поготово у Србији, али – догодило се. Партизан је показао да бројна инострана публика у Арену не долази само због статусног симбола, већ здраво интересовање постоји!

Ипак, дан после озваничења трансфера и тренутка кад је Остоја Мијаиловић саопштио новост, вилице присталица црно-белих су и даље у „вау” положају, јер потез „Мршавог Исуса” нема смисла.

Првенствено, Финац је уместо уносних „НИЛ” колеџ уговора одмах, изабрао ризик у Београду ако се не покаже. Уколико се водимо размишљањем „новац није пресудан”, што је и тачно, упитници су и даље присутни. Склонио је понуде реномираних америчких универзитета, где би га чували као „мало воде на длану”, пружајући му врхунске стандарде за развој и дошао у Евролигу – такмичење оптерећено дуплим колима са горућим проблемом – мањком тренинга! Могао је да одигра још једну сезону у средњошколској кошарци, марљиво ради и прихвати услове неког факултетског програма. Ипак, Муринен је одлучио да се ухвати укоштац са ветеранима, жељним да лудачки храбром „клинцу са Евробаскета” покажу ко је главни. Објаве на друштвеним мрежама несумњиво су и пре званичног почетка сезоне показале ко је једна од највећих звезда, остаје само да се види да ли Мика може да издржи притисак. Кренуо је необележеном шумском стазом, насупрот до перфекције равном ауту-путу. Надамо се промишљено, јер су му и отац и мајка били професионални кошаркашки.

С друге стране, занимљива је и позиција Партизана. Барем тренутно, почињу са Тајриком Џонсом, Покушевским, Паркером, Осетковским и дететом на високим позицијама. Поштено говорећи, минутажа чуда из Финске је донекле зацементирана. Потенцијални топ 10 пик на НБА драфту 2027. сигурно није слетео у престоницу Србије без одређене гаранције, иначе би ангажман постао још чуднији.

Али, лоптица притиска налази се на страни Жељка Обрадовића и стручног штаба. Искусни стратег мора да обузда очигледну енергију Муринена и артикулише је у правом смеру, истовремено испуни очекивања Управног одбора и сезону оконча међу најбољих шест екипа у Евролиги. Можда се и донекле понове ситуације кад је Душко Вујошевић посећивао напрасно играче код кућа, желевши да их контролише.

Приде, ако и постоји ризик, из угла маркетинга сигурно не. Мика се одлучио за клуб са једним од највећих „домета” на друштвеним мрежама, дупке пуну Београдску арену и пажњу са свих страна. Донекле ни Парни ваљак није пропустио прилику да буде тема светских медија, желећи да пошаље јасну поруку – екипа из Хумске је права средина за развој играча. Уколико се у будућности потез испостави као добитни, отвориће се и „мореуз преко баре”, док ће Ваљак да убира новчане и кошаркашке плодове публицитета. Сигурно је само једно – „Мршави Исус” има прилику да постане Месија црно-белих.