Росић спречио црни сценарио: Лутање у тражењу идеалног састава

Из Новог Сада отпловила су још два, унапред „уписана” бода на конто фудбалера Војводине. Нашли су се у пртљагу играча панчевачког Железничара, потпуно заслужено, сведочећи о томе да су најаве за утакмицу новосадског тима биле једно, а оно што се догађало на терену „Карађорђа”, нешто сасвим друго. Домаћини су најављивали да желе рехабилитацију за пораз из Новог Пазара, уз агресивнију, карактернију, мотивисанију и бољу партију, а готово ништа од тога нису њихови навијачи имали прилику да виде. Коначних 1:1 били су најправеднији исход не претерано лепог и занимљивог сусрета, а црвено-бели су лако могли да испију и другу узастопну горку пилулу, да на њиховом голу није стајао расположени голман Драган Росић, који је одбранама спречио црни сценарио по њих.

Пред почетак сусрета с Панчевцима, Мирослав Тањга помало је изненадио све оне који редовно прате утакмице Старе даме. Знало се да ће одређених промена у тиму морати да буде, просто због тога што новосадски шеф струке није могао да рачуна на Његоша Петровића и Колинса Сиченџеа, као ни на младог Марка Величковића. У избору играча који има, Тањга се одлучио да Куфреа Ету врати на место штопера, а прилику у стартној једанаесторици пружио је и Марку Младеновићу. После одгледаних 90 и нешто минута, такав избор, показало се, није био добар. Ета дефинитивно није централни бек, а Младеновић ни овог пута није успео да заустави властито лутање, учини нешто конкретније што би било у функцији игре Војводине и оправда указано поверење.

Као последица наведеног, али не и само тога, јер било је много пропуста у готово свим деловима тима и игре, уследило је веома слабо прво полувреме, у којем момци у црвено-белим дресовима нису успели да створе конкретнију шансу пред голом Поповића. У томе су, међутим, успели гости, а њихов нападач из Гане, Кваку Карикари, још једном је доказао да му играње у Новом Саду и те како прија. Прво је то учинио, још пре две сезоне, али тада у дресу Јединства из Уба, кад је у прволигашком двобоју и победи над екипом Младости ГАТ, постигао два гола (друга два била су дело садашњег фудбалера Партизана Ибрахима Зубаируа). У суботу увече Карикари савладао је Росића у 27. минуту и донео предност Железничару.

Јесте Војводина, нарочито после измена које су уследиле у наставку, заиграла нешто конкретније и имала неколико прилика, које, ипак, нису могли да се окарактеришу као стопостотне. И у тим тренуцима, стрпљив и млад тим из Панчева, могла је да дуплира предност, после великих прилика Куљанина и Милосављевића, које су наишле као плод несхватљивих грешака оба новосадска штопера, али је Росић још једном на делу показао због чега заслужује статус репрезентативца Србије.

Изједначујући гол Лазара Ранђеловића у 63. минуту, пробудио је помало успавану наду присталица домаће екипе да њихови миљеници могу, као ономад, у сусрету с Чукаричким, да начине преокрет, али... Јесте Тањгин тим био конкретнији него у првих 45 минута, али, осим прилике Ранђеловића у 76. минуту, није створио опипљиву шансу која би замирисала на победнички гол. Додуше, дебитант Милан Коларевић затресао је Поповићеву мрежу, али је тај погодак поништен после интервенције ВАР-а.

Чврсти у одбрани и добро организовани гости,  јесу могли да остваре и више, кад је, у дубокој надокнади времена, Јевремовић могао да им донесе сва три бода, али је још једном сјајно интервенисао Драган Росић, обезбедивши назив играча утакмице.

На стручном штабу и његовом шефу Мирославу Тањги сада је нимало једноставан посао, да објасне и потом убеде поједине играче које воде да је дрес с плавом звездом на грудима, спој шампионске традиције и историје дуге више од 111 година и да за њега, увек и неизоставно, морају да се боре до последње капи зноја. Тек када буде тако, Војводина ће израсти у оно што навијачи толико желе и чекају, а то је клуб који има способност, квалитет и карактер да се порве за титулу.