Јовановић сурово искрен: Каскамо и заостајемо за европским рукометом

Недељко Јовановић, нема дилеме, један од најбољих рукометних бекова који је играо за нашу репрезентацију, у Улцињу је дочекан са ореолом славе која му и припада... На питање да ли је спорт дефинитивно мост који спаја људе, одговорио је уверљиво:

- Видели сте и овде каква је то енергија била међу спортистима некад... Радовали смо се сви уз јуначке победе тих асова који су данас старији људи... Видели смо и у Улцињу да спорт нема границе и да је спорт увек само спорт, да није битно ко је које нације... На жалост, неке ствари су се промениле, али, ово дружење које се већ четврти пут организује, надам се да неће бити и последње...

Да ли је било прилике да евоцирате успомене?

- Са људима из моје генерације, у контакту сам стално. Ово је пре свега евоцирање успомена на детињство у којем су ови кошаркаши на пример, окренули моје интересовање на спорт, а не на нешто друго... Увек сам био живахан, волео сам разне лопте и трудио се да са сваком будем добар...  Уз ове идоле које смо срели овде и ко зна кад ћемо опет, човек мора да буде поносан, срећан и задовољан...

Сећате се чувеног финала плеј-офа између Партизана и Црвене звезде и вашег гола за титулу...

- Остао је у јако лепом сећању... Сад су ме на пример питали да ли је то био регуларан гол? Да, судија је свирао, све је завршено... У оном метежу, гужви кад се питало да ли је било пет или две секунде до краја, било је две, судија је свирао... Фаул је био мало даље, то морам да признам, на 10-11 метара, не на девет. Са тих девет сам успео да дам гол, са 11 вероватно би било много теже...

Да ли вам је то најдражи гол у каријери?

- Наравно да јесте, ја сам партизановац. Партизан се вратио из друге у прву лигу после ко зна колико година. То је вечни детаљ. Ево, прошло је више од 30 година и данас се сећају сви освајања титуле. Наравно да бих волео да се опет игра тако неизвестан дерби и да се победник реши на тако узбудљив начин, али, на жалост, још увек чекамо на то.

Србија и Црна Гора не успевају годинама да направе рукометни искорак?

- Никад не треба одустајати. Ситуација је била другачија кад смо били једна држава, рукомет је специфичан спорт. Светски рукомет је динамичан, убрзао се и постао маркетиншки исплатив. Рукомет је данас озбиљна грана спорта за којом ми каскамо и заостајемо. Србија и Црна Гора у сваком смислу, можда Хрватска не толико, Словенија је такође на добром нивоу... Тај изазов стоји, треба се трудити... – јасан је и конкретан Недељко Јовановић.