КОРНЕР: Месина недовољан за све проблеме

Суђење. Вечита рак-рана и проблем. Можда и само алиби за поражене. Разлог кад за пораз неће да буде окривљен нико из екипе која је погнуте главе напустила терен, већ делиоци правде.

Долазак Италијана Доменика Месине за председника Судијске комисије ФСС смирио се страсти међу клубовима само на почетку. Јавно објављене анализе арбитраже прво један, затим два, претходни пут три дана после одиграног кола, разјашњавале су многе ситуације. Клубовима и љубитељима фудбала предочено је где су биле грешке, као и исправни потези делилаца правде. С друге стране, ниједном ни пре доласка Месине, па ни сад, не зна се колико је који судија кажњен, што би био још већи допринос транспарентности.

ТСЦ је у петак подигао узбуну. Бачкотополчани су као кривца за пораз од Чукаричког на Бановом брду означили главног арбитра Павла Илића. На Крагујевчанина су људи из руководства клуба који је  претходне две сезоне био учесник групне фазе УЕФА такмичења били огорчени и након полуфинала Купа Србије због поништеног гола против Војводине у Новом Саду.

Судијска комисија је од три спорне ситуације у мечу Чукарички – ТСЦ само једну окарактерисала грешком судије, исправио га је ВАР, остале су биле исправне. Бачкотополчани су се због тога и огласили саопштењем, апострофирајући остале грешке и затраживши казну од десет кола суспензије. Павле Илић протеклог викенда није делио правду на суперлигашким теренима, делегирање за наредна кола показаће да ли и колико је кажњен.

Суђење је годинама, можда и деценијама проблем нашег фудбала. Има лоших арбитара, оних који су сумњиво напредовали, али и других, квалитетних. Већи проблем су поједини клубови, њихова моћ, притисци, жеља да ништа не препусте случају и контролишу све поре фудбалског друштва. Да бисмо нешто променили није довољан експерт из Италије, јер су наше навике остале исте, менталитет је вечни проблем.

Почетак реорганизације елитног ранга, односно скраћења Супер лиге, неминовно са собом носи веће тензије, још више промена тренера, љутњу, саопштења којих ће вероватно бити још више. Хоће ли све измучена фудбалска Србија истрпети остаје да се види, оно што ће дешавати до краја сезоне биће путоказ и за следећу, бар док не добијемо Супер лигу адекватну величини земље, а тад ће квалитет бити концентрисанији. Можда ни тад неће бити здравог амбијента, јер је проблем те врсте на нашим просторима скоро нерешив.