Црвена звезда је у пребогатој историји из своје колевке однеговала безброј бисера, али су само неки и одабрани бљеснули попут Василија Костова и легли на срце сваког истинског љубитеља фудбала, без обзира за који клуб навија.
Статистика је неумољива, али није ни најважнији параметар нечијих вредности. Она, статистика, каже да је Василије Костов трећи најмлађи Звездин европски дебитант, али то није све. Костов је против Порта одиграо утакмицу као да има 27, а не 17 година. Његова „спољара" у десни угао и гол је мало ремек дело, инстинктивног природног талента, који попут смисла за игру још као дечак носи у себи.
То сам још пре шест година видео, додељујући му овај победнички велики пехар (донор Душан Тадић) кад је имао 11 година и кад је као капитен предводио селекцију „петлића" своје Црвене звезде, у оквиру „Дана Ајакса" и Меморијала „Велибор Васовић", 2019. године.
Старији љубитељи фудбала се, рецимо, радо сећају великих Звездиних утакмица из Купа шампиона и сезоне 1970/71, кад је у Европи са 17 година дебитовао легендарни Зоран Филиповић и у две утакмице у мрежу румунског Арада стрпао три гола и да не набрајамо друге, више или мање знане.
Василије Костов је поливалентан играч средине терена, прави фудбалски плејмејкер, попут славног Инијесте из Барселоне, на кога неодољиво подсећа стилом игре. Василије Костов има питко име и презиме, а таква му је и игра и зато га не треба поредити ни са ким. Нека буде најбољи део себе и презимена Костов.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
