Хумска - улица живота и каријере

И после Партизана – Партизан. Сви путеви у причи трофејне српске репрезентативке у стрељаштву Андрее Арсовић воде у Хумску.

Поред тога што је одрасла у поменутој београдској улици препознатљивој по „седишту” и стадиону Партизана, у просторијама славног клуба први пут је ушетала у стрељану, на истом месту где се и заљубила у спорт који је, испоставило се, био права одлука за вишеструку европску шампионку. Што ваља не треба мењати, чиме се водила и све успехе направила као члан црно-белих.

Веза која с реномираним клубом траје од 2000. није се зауставила само на такмичарском нивоу. Почетком текуће године, истакнутој 37-годишњакињи указано је и поверење на функцији потпредседника Југословенског спортског друштва Партизан.

Из тог разлога, 4. октобар у животу популарне Дее, баш као и за остатак велике црно-беле породице, има велики значај, предстојећи нарочито јер ЈСД Партизан слави велики јубилеј, 80. рођендан.

Празник љубитеља Парног ваљка српску олимпијку подсећа и на дане кад је са прослава излазила „пуних руку”, с признањима која имају посебну тежину – 11 пута изабрана је за најбољу спортисткињу спортског друштва!

Једина којој је то пошло за руком, овог пута као један од чланова управе „спрема” прославу, у сусрет томе је у разговору за Спортски журнал приближила детаље богате каријере и значај Партизана у њој.

- Била сам убеђена да је стрељаштво спорт за дечаке, комшија ме је наговорио да одем, пристала сам јер ми је основна школа била одмах поред Партизановог стадиона. Све предрасуде пале су у воду чим сам ушла у стрељану и видела да има много више девојчица мог узраста. Имала сам обавезу и занимацију, касније ми се то свидело – отворила је душу Андреа.

У ком тренутку сте схватили да сте посебно талентовани и да можете да направите велике резултате?

- У почетку, кад није било телефона, било ми је занимљиво да идем на такмичења, упознајем противнице и то ме је вукло да будем редовна, да бих могла да се дружим. Први пут кад сам помислила да сам добра и идем у лепом смеру било је 2005. кад сам ушла у репрезентацију, исте године биле смо јуниорске првакиње Европе, ја пета појединачно. То је био знак. Период почетка био је занимљив, али и изузетно изазован, морала сам да пропуштам оно што моји вршњаци раде. Следеће године биле смо треће на свету, кренули су све бољи резултати, улазак у сениорску репрезентацију, знала сам да може да испадне нешто велико.

Испоставило се као тачно...

- Апсолутно. Као јуниорке, биле смо невероватно талентоване, испливала сам само ја. С друге стране, то је била и смерница да у наредном периоду морам максимално да се посветим, тренер ме је учио да будем стрпљива, да морам побољшам опрему, оружје. Ћутиш, радиш, слушаш... Кад сам све то схватила, 2009. злато на Медитеранским, годину дана касније постала сам првакиња Европе и тако је кренуло.

Данас имате бројне медаље. Да ли нека има посебно место у срцу?

- Не, тешко је издвојити једну кад их има више. Али, прва 2010. у Мерокеру била је много значајна. Исто тако и светски рекорд, два кристална глобуса, не смем да запоставим финале Олимпијских игара, кад сам била осма... Нисам сигурна.

Кад се осврнете на каријеру, има ли и неостварених жеља, или нешто што бисте мењали?

- Има неостварених жеља, олимпијска медаља, али с друге стране апсолутно сам задовољна постигнутим, сваким пехаром, медаљом, рекордом. Не бих ништа мењала, јер не би био такав пут – дуг и успешан.

Од првог дана сте у Партизану?

- Тата је имао утицај да сестра и ја навијамо за Партизан још пре почетка. Близу сам живела, те олакшице биле су само предност, после тога сам имала одличне услове, тренера и комуникацију. Никад нисам размишљала да променим клуб. То је моја друга породица, све ме веже за улицу где сам одрасла и сазрела. Велики је део мог живота, као други дом.

Недавно сте постали и део управе, потпредседница ЈСД?

- Једино сам женско у Управном одбору и то потпредседница, дивно поверење су ми указали, сигурно да им значи моје мишљење и став. Захвална сам што ме виде и ту, иако ми је јасно да можда и припадам ту. Много ми је драго што сам део Партизана на вишем нивоу.

Били сте чак 11 пута изабрани за најбољу спортисткињу током претходних година?

- Док сам била млађа увек ми је било важно да мој рад препознају, таква признања само дају потврду. Међутим, кад кажемо тај број и чињеницу да су људи из клуба прошле године из архиве извукли податак да сам најбоља спортисткиња спортског друштва, много ми значи. Партизан и мој спорт  помогли су ми да израстем. Таква награда од стране једног од највећих друштава у Европи има посебно место у каријери.

Заједно дочекујете 80. рођендан?

- Велики јубилеј, рођендан Партизана гледамо као дан где се сви заједно дружимо и делимо наше спортске успехе и то шта нам клуб значи. Они који нису део спортског друштва то не разумеју, нама значи јер смо на истом путу сви заједно – закључила је Андреа Арсовић.