За само недељу дана били смо сведоци два помрачења суперлигашког фудбала. Режисери су били навијачи Црвене звезде и Партизана. Неће само Раднички 1923, посебно голман Владимир Стојковић, и Војводина, по лошем да памте инциденте изазване од навијача, него сви којима је стало до најпопуларнијег спорта и нормалне атмосфере.
Делије су прво, очекивано, приредиле „врућ” дочек свом некадашњем голману. Ни деценију и по после сензационалног доласка дуго година најбољег чувара мреже Србије у Партизан, навијачи нашег најтрофејнијег клуба не могу да му опросте. Гађање топовским ударима због чега је утакмица прекидана, немогућност да заједно са осталим играчима уђе у свлачионицу, изгреди су најмање за осуду и строгу казну.
Гробари су, с друге стране, 80. рођендан ФК и ЈСД Партизан, прославили уз бакљаде. Утакмица црно-белих и Војводине прекидана је пет пута. Судија Александар Живковић једном је играче оба тима послао у свлачионицу. Фудбалери Војводине мислили су да је крај, па су, по речима тренера Мирослава Тањге, почели и да се туширају.
Није било храбрости да се трибине испразне и играчима омогуће нормални услови ни на Маракани, ни у Хумској. Још горе је било у финалу купа крајем маја у Зајечару, кад су играчи, опет Војводине, пали у шеснаестерцу од последица топовског удара бачених од навијача Звезде.
Нови Пазар је најкажњаванији клуб на нашим просторима, вероватно и у Европи. Било је свега на стадиону у граду на обалама Јошанице и Рашке кад је клуб долазио под удар дисциплинских параграфа. Можда ће и опет, јер се Ненад Лалатовић, тренер лучанске Младости, у суботу жалио на пљување и гађање упаљачем.
Мораће сада, и вечити да дођу на ред и плате због понашања својих навијача. Нико није спречио уношење бакљи и топовских удара, зашто се пиротехника користи само на домаћим, не и на европским утакмицама, питање је за људе у оба клуба, органе Заједнице Супер лиге, ФСС, па и државу? Треба ли неко да настрада да би се нешто предузело? Ко је љут и незадовољан било чиме не треба да долази на мечеве и на њима искаљује бес. Ни рођендан се не слави бакљама, стварањем димне завесе током првенственог сусрета, него песмом и игром.
Ако Дисциплинска и етичка комисија сад не заштити интегритет такмичења, онда клупски фудбал у Србији више неће имати смисла. Лопта се котрља за публику, али не за хулигане и њима се коначно мора стати на пут.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.