Нова сезона за ТЕНТ поново је почела на најбољи начин. Обреновчанке су одбраниле трофеј Суперкупа, донеле у витрине црно-црвених други узастопни из овог такмичења, после победе над Железничаром из Лајковца, у одличној атмосфери у Трстенику.
Док је све било у знаку славља, златних конфета и доделе пехара, најсјајнији тренутак вечери био је повратак Јоване Цветковић после тешке повреде и операције колена. Дугогодишњи примач Енергетичарки поново је тамо где припада – на терену, а тим је поред нове круне добио назад и своју „ударну иглу”.
Старт из снова био је потврда квалитета и невероватне енергије једне од најбољих екипа на домаћој позорници, а за „Цврлета” то је била награда за труд, храброст и упорност, који су је пратили у претходних годину дана.
Дан касније док су се утисци још сабирали, Цветковићева је своје поделила у разговору за Спортски журнал, где је причала о осећају кад поново осетиш терен под ногама, колико јој значи овај трофеј и шта очекује од сезона која је тек почела.
Како се осећаш после повратка и прве званичне утакмице?
- Осећај је невероватан. Назвала бих га осећајем припадности. Осећам се опет јаком, више у мени не фали део. Понекад се у мени преплићу разне емоције страх и срећа, успех и несигурност, самопоуздање. Знам да сам направила корак напред, али сваки нови корак носи и дозу неизвесности. Само ми треба тренутак да све ово саберем и дам себи простора.
Какав је био процес опоравка, припрема се за нови почетак на терену и чија је подршка највише помогла?
- Што се тиче опоравка, било је јако напорно и некако је све ишло тежим путем, али те потешкоће су ме ојачале у сваком смислу. Захвална сам на свему, ценим сваки тренутак јер сам из сваког извукла поуку. Драго ми је да сам била у окружењу људи пуних разумевања и стрпљења. Моја велика породица је била ту од почетка, дугујем им много. Пријатељи, тренер Марко Стојановић који је радио са мном током напорних месеци, Стефан Маркуљевић, мој кондициони тренер који је пратио опоравак и био све време уз мене, посвећено радио на мом опоравку и јачању. Наравно, стручни штаб и људи у клубу, били су све време подршка. Осетила сам да свако од њих верује у мене и захвална сам им. Без полемике, све је било лакше.
Колико ти је значило што си се вратила баш у овако важном мечу?
- Много, лично ми даје много на самопоуздању, а верујем и целој екипи. Очекивано леп почетак. Игра још увек није на нивоу на ком желим, али има још простора за напредак и рад.
Сезона је отворена трофејом?
- Од старта смо се поклопиле и знала сам да неће бити никаквих проблема. Екипно смо показале колико смо напорно радиле у припремном периоду. Амбиције ове екипе су свакако на високом нивоу, а пехар ће бити ветар у леђа тиму у борби за, надам се, остала два трофеја.
Шта вам је поручио тренер?
- Тренер је поносан, он то није крио. Међутим, за викенд играмо нову утакмицу, немамо много простора за славље.
Домаће првенство почиње већ у суботу, у каквом ритму и расположењу је дочекујете?
- Жељно ишчекујемо почетак купа и домаће лиге, срећни смо што имамо прилику да такмичење отворамо на нашем терену. Пред нама је и такмичење у ЦЕВ купу, биће то велики изазов за нас, али искуства не мањка. Претходних година смо имале ту част да играмо на међународној сцени, а екипи су девојке са пуно одговорности и зрелости.
Шта је твој лични, највећи циљ за 2025/26?
- Поред трофеја које бих желела да освојим, јесте да се што пре уклопим у тим, вратим такмичарски осећај и да будем ослонац кад год екипа то захтева. Пре свега, вратим самопоуздање и уживам на терену.
СЛАВЉЕ СА ИГЊАТОМ
Међу фотографијама после меча нашла се и ваша слика у загрљају са дечаком?
- То је Игњат, мој брат од ујака. У мојој породици, он је међу најмлађима, поред маленог којем сам недавно постала тетка. Игњат је дечак који ме увек прати и навија, његово присуство ми је много значило. Иако је мали, увек ме мотивише.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.