Почетна / Микс / Атлетика

Торту шпијунирао Џејкобса па суспендован на три године

Олимпијски победник на 100 м из Токија у центру скандала италијанске краљице спортова
ФОТО: И. Веселинов

Марсел Џејкобс је рекордер Европе на 60 метара са 6,41. Остварио је то у Београду на Првенству света у Арени 2022. године кад је победио. Уочи шампионата интервјуисали смо га за Спортски журнал као освајача олимпијског злата на 100 м из Токија годину дана раније (2021.) с 9,80 и на 4 x 100 м са италијанском штафетом (37,50).

Филип Торту је био члан квартета који је у Јапану остварио изванредан резултат и тријумфовао. Његов брат Ђакомо Торту, који је и сам спринтер и садашњи председник клуба Милан Репторс, суспендован је 9. октобра на три године од стране Италијанског атлетског савеза (ФИДАЛ) због шпијунирања двоструког олимпијског шампиона Марсела Јакобса.

Покушао је Ђакомо да приступи личним подацима Џејкобса уз помоћ приватне детективске агенције, надајући се, према италијанској штампи, да ће доказати допинг легенди италијанског и светског спорта.

Прва суспензија, коју је изрекао ФИДАЛ, на 30 месеци, била је због „кршења поштовања и усклађености са федералним законским и регулаторним правилима, као и принципима лојалности, интегритета, правичности у спорту и дисциплине који чине темеље спорта“.

Друга, шест месеци, додата је првој „због почињеног прекршаја са намером да се почини или прикрије други прекршај, или да се обезбеди предност за себе или другог“.

Филипо Торту није био „потпуно свестан планова оптуженог“.

Филипо и Марсел били су јача половина италијанске штафете која је победила 2021. у Јапану испред Велике Британије, што је први пут у историји италијанске атлетике. Ни у време Пјетра Менее то нису остварили. Трчали су последњу (Торту), односно другу (Џејкобс) измену. На првој је био Лоренци Пата, а на трећој у кривини Фаусто Десалу

Четири дана раније, Џејкобс, који пре тога није имао велику титулу и био је мало познат широј јавности, победио је у трци на 100 метара, са споменутих 9,80 секунди испред Американца Фреда Керлија и Канађанина Андреа де Граса.

Био је то тада трећи резултат по квалитету којим је икад остварена златна медаља у најважнијој олимпијској и спортској дисциплини уопште. Бржи је пре тога био само Јамајчанин Јусеин Болт 2008. у Пекингу с 9,69 и 2012. у Лондону с олимпијским рекордом 9,63.

Потом је у Паризу 2024. Ноа Лајлс (САД) победио резултатом 9,784 секунде. 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.