Пажљива процена за фер-плеј

Иза сваког успеха стоје године рада и одрицања, а поред - класификатор. Учешће параспортиста на такмичењу захтева да се претходно подвргну процени у којој групи могу да се надмећу, објашњава проф. др. Романа Романов, редовни професор и декан Факултета за спорт и психологију у Новом Саду, члан Управног одбора Параолимпијског комитета Србије и класификатор за парастонотенисере.

- Укратко, класификација омогућава поштено такмичење - каже Романов: - Конкретно, у стоном тенису потребно је класификовати повреду. На пример, код повреде горњих екстремитета раздвајају се, како ми то кажемо, играјућа и „неиграјућа“ рука. Код особа са повредом доњих екстремитета постоје разлике у положају тела у колицима и још других детаље. Кад се то „просеје“ добијамо фер-такмичење.

За комплексну анализу неопходне су и „класификације“ класификатора.

- Да би се стекла лиценца класификатора потребно је испунити два услова. Први је образовање из медицине, минимум је средња медицинска школа, а за више нивое лекари из сродних грана области физиотерапије. Други услов је да се класификатор најмање десет година такмичио на националном нивоу у спорту за који се специјализује.

У зависности од образовања и искуства класификатори се деле по нивоима: национални, регионални и интернационални. Следећи корак су едукатори.

- Едукатори се деле на јуниоре и сениоре. Ја сам тренутно у „рангу“ јуниора и могу да обучавам класификаторе на националном нивоу. Поносна сам што имам једну „ученицу“, Александру Савић, стонотенисерку која је завршила Медицински факултет.

Због специфичности посла класификатори се за поједина такмичења често припремају дуже од спортиста.

- За одржавање нивоа класификације неопходно је непрестано пратити промене. Правила спорта и технике игре се непрестано мењају. Сваки класификатор се нађе у дилеми како да процени да ли је нешто козметичко помагало или омогућава предност у игри. Данас постоји протетика са хидрауликом, реквизити су еластичнији... У стоном тенису још немамо старосне категорије, а појављују се подаци који упозоравају да би требало да их уведемо.

Класификатори су специјализовани за спортoве. Романов за циљ има омасовљење струке.

- Ми немамо класификаторе за све параспортове, па се дешава да нам такмичари са националног првенства званичну класификацију добијају тек на међународним турнирима. Развој класификатора је доста захтеван, јер сваки споорт има своје специфичности. Стони тенис има једанаест класа, а атлетика, на пример, много више. Зато мора пажљиво да се ради како се не би догодило да се због погрешне класификације упропасти труд спортисте.

Осетљивост процене осетила је на личном примеру.

- Пропис захтева да на међународном такмичењу морају бити најмање два класификатора. Догодило се да комитет једне земље није био задовољан проценом колегинице из САД и мене. Тужили су нас, сматрајући да смо њиховом такмичару одузели медаљу. То је веома осетљив процес, јер је питање да ли ће тај такмичар више добити прилику да се бори за медаљу која му омогућава и неке повластице. С друге стране, наша погрешна процена може да одузме медаљу некоме ко ју је заслужио. Пресуђено је да смо биле у праву и да смо направили добру класификацију, што је била велика морална награда - закључила је проф. др. Романа Романов.