Новак Ђоковић је јуче истакао да и даље осећа огромну љубав и страст према белом спорту, али многи би рекли су емоције јаче од реалности и резултата, бар у овом тренутку.
Убедљив и брз пораз од Јаника Синера на егзибицији Шест краљева грен слема у Ријаду може да будем један од доказа. Тачно је да Ноле није имао одговарајући такмичарски ритам и није могао да угрози Италијана. Чак ни његово најјаче оружје – ритерн, није могао да одговори Синеровим изванредним сервисима.
С друге стране, не треба заборавити да је српски ас имао проблема с повредама недавно на мастерсу у Шангају. Временски услови за игру у Кини додатно су га исцрпели, а масаже у пределу леђа и скочног зглоба нису биле тако делотворне. Истини за вољу, треба запазити да је и Синер једва напустио терен у Шангају због грчева. У томе је и главна разлика – Синерово тело се много брже опоравља од Ђоковићевог.
Колико год воли да се такмичи и пркоси годинама, Ноле је свестан да је са 38 лета, пре свега кондиционо, али и играчки иза оба представника млађе генерације – Синера који има 24 године и Карлоса Алкараса који је почетком маја ушао у 23.
На крају, али не и најмање важно – Србин и Италијан су укрстили рекете у ревијалном мечу и питање је колико је Новак желео да игра на максималном нивоу. Увек постоји могућност да није хтео да ризикује и евентуално да погорша стање с повредама. Такмичарска година је при крају, а у његовом распореду следећи турнир је серија 250 у Атини. Главни град Грчке окупиће елиту почетком новембра.
– Имам тело какво имам – рекао је Ноле после меча у ком је славио Синер 6:4, 6:2. – Захвалан сам Богу на свему што ми је дао у животу. Волео бих да неко млађи замени своје тело за моје, макар само на годину дана, како бих могао да их победим. Шалу на страну, знам да ми је све теже и теже да их савладам.
У Новаковом речнику не постоји реч – предаја.
– Наставићу да се борим, покушаваћу да дођем до тријумфа све док не успем.
На међународном форуму у Ријаду власник 24 грен слем трофеја још једном је потенцирао да нема намеру ускоро да се пензионише. Спортисти попут Леброна Џејмса и Кристијана Роналда, који се такмиче у четрдесетим годинама, представљају праву инспирацију за њега. Али, тенис је индивидуални спорт, па не постоји могућност да неко игра уместо тебе као у фудбалу или кошарци или да те замени у неком делу утакмице.
– Никада није пријатно кад изгубите тако убедљиво – додао је Ноле. – Дајем све од себе на терену. За мене је невероватно да сам и даље међу пет или десет најбољих на свету.
До сада, Ђоковић је освојио једну титулу. У серији 250 у Женеви дошао је до јубиларног 100. трофеја. Поред тога, изборио је још једно финале. Почетком такмичарске године играо је за пехар на мастерсу у Мајамију. На грен слем такмичењима четири пута је долазио до полуфинала па је Аустралијски опен завршио у тој фази предајом Александру Звереву, због проблема са повредом. Корак пре краја на Ролан Гаросу и Вимблдону није могао да савлада Синера, а на Ју-Ес опену прејак је био Алкарас.
У тениским круговима преовладава став да то није довољно добар резултат за играча који има највише трофеја на грен слем турнирима и који је најдуже био на врху АТП листе. Заправо, у томе јесте проблем – Ђоковић је себе и све око себе навикао да се само трофеј рачуна и да све испод тога није прихватљиво чак и у 39. години, док су на терену главни конкуренти разиграни, мотивисани и далеко млађи Синер и Алкарас.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.