Срби су чудна сорта, одвајкада у раскораку: Стефану Душану, за разлику од 90 одсто Немањића, измакао је епитет свеца (отац му, Дечански, наводно удављен; Јелена, жена, ходила Светом Гором), ал' свима нам, без обзира шта учини Силни(к), зацакле очи на помен царства.
У фудбалу – слично: партизановци, чак и две, три деценије касније, погрдном песмом оплету по Жарку Зечевићу, приде, са сетом говорећи о доминацији у време Зеке с плавим очима.
Драган Стојковић, обогаћене лепезе надимака, улете у исти вир: нико не заплака што му после дебакла од Енглеске и бруке против Албаније видесмо леђа, међутим, сва је прилика да ће да осване дан кад ћемо да жалимо (и) за Пиксијевим добом. Везана учешћа на СП и ЕП, без обзира на дупло голо, казују - златно!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
