Руководимо ли се девизом „највећи успех учитеља је да га надмаше ученици”, Зоран Мирковић и Мирослав Ђукић, на Журналовој „пожутелој” фотографији као узданице репрезентације Југославије на конференцији за медије с модерним качкетима тик уз селектора Вујадина Бошкова (1999-2001), имаће ђаволски тежак задатак.
Иза члана антологијске југословенске халф-линије са Олимпијских игара у Хелсинкију 1952. (Чајковски – Хорват – Бошков) из доба дигировања игром Војводине, Ден Хага, Реал Мадрида, Асколија и Сампдорије је „брдо” пехара, отуд – Бата и Ђука, поред епитета сјајних дефанзиваца још једног заједничког именитеља – тренерског шефовања у Партизану, мораће баш да се потруде.
Мирковићу, остане ли на клупи Србије и за меч са Енглеском, „црта” се историјска шанса – победом на Вемблију приближио би репрезентацију великом такмичењу (бараж за СП) и, на тај начин, великом Вујкету, аутору пласмана на ЕП 2000. у Белгији и Холандији, избореног после легендарних утакмица с Хрватском.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
