Заслужан за 80 медаља

Кад је Ненад Лаловић, председник Светске рвачке федерације, отворио Светско првенство за млађе сениоре, из дворане СПЕНС многи су се  преселили у амфитеатар, где је одржана промоција документарног филма о Жељку Трајковићу „Када сан постане јава“.

Дивна прича ауторке Стојанке Лекић у трајању од 58 минута, привукла је огромну пажњу. Почело се од Трајковићевог родног Зрењанина, његовог матичног клуба Пролетера, па прекоо репрезентације за коју је 1990. године на СП у Риму освојио бронзану медаљу.

После сјајне спортске каријере, уследила је успешна функционерска и траје још увек. Постао је председник Пролетера пре четврт века, спасао га пропасти и направио најуспешнији српски рвачки колектив, европског формата. Две деценије био је челник РСС, од краја 2023. ради у Министарству спорта, данас као посебни саветник министра Зорана Гајића.

Члан је Европског рвачког БИРОА. Годинама је у ОКС. Добитник је многобројних признања, од светске и европске рвачке федерације, више Савеза других држава, Мајске и Спартакове награде...све је то забележено у документарцу.

У филму су о Трајковићевом раду и успесима, говорили и готово сви били присутни: Ненад Лаловић, Божидар Маљковић, Вања Удовичић, Милан Јелић, Милорад Докманац, олимијски шамион из 1984. Владо Лисјак, некадашњи и садашњи асови: Давор Штефанек, Горан Касум, Роберт Молнар,браћа Виктор и Мате Немеш, Себастиан Нађ, председници Пролетера Драган Вулешевић и Бобан Цекић, председници рвачких савеза Северне Македоније Дејан Богданов и Хрватске Владо Бреговић, чланови европског БИРОА... Пример је врхунског спортског функционера, сви су се сложили и нагласили да је његове успехе, тешко достићи.

Трајковић је говорио о почецима, кад га је у тајне рвања увео Бранислав Пиперски и водио од пионира до сениора, како је Дарко Нишавић, пуно урадио за његову спортску каријеру, како је савладао Мађара Такача за светску бронзу, а био аутсајдер и одличне савете добио од репрезентативца Нандора Сабоа...

- Рвање и рвачи су мој живот – тако је у филму рекао „Трајс“, како Трајковића ословљавају, а то су казали и репрезентативци, да је бринуо о њима као родитељ.

Красила га је огромна упорност, знао је пут да оствари циљеве, као рвач био је сјајан тактичар, увек физички спреман, као функционер посвећен мкасимално у свакој акцији. Направио је тим људи који су, захваљујући њему, уважени и од функционера светске и европске федерације. Нико се не чуди што је Србија била толико пута, домаћин највећим светским рвачким такмичењима. Кад је Трајковић на челу организације, онда је све на највишем нивоу.

Јасно је истакнуто да је најзаслужнији за резулате у рвачком спорту у последње две деценије, кад је освојено 80 медаља, од тога 50 сениорских.

Филм је приказан на Фестивалу спортског филма на Златибору и у Милану на Међународном фестивалу спортског филма у конкуренцији 130 земаља са пет континената.