Давидовић постигао први гол у дресу Новог Пазара: Вредело је чекање

На прсте једне руке могу се избројати утакмице у којима је Нови Пазар свих 90 минута био у сенци ривала. Ко је одгледао само првих 45 минута дуела са Чукаричким мирне душе могао је да каже да Гаћиновићев састав није ни изашао на меч. С друге стране, ко је посматрао само други део утакмице стадион је напустио у уверењу да суперлигашка табела одавно није била реалнија. Ако је неко још и био у дилеми откуд Нови Пазар у врху табеле више је нема, или не би требало да је има. Нарочито јак утисак остављен је после изједначења у 58. минуту. Природно је да домаћин више жели три бода, а остао је јак утисак да их је гост на све начине јурио. Владимир Гаћиновић је на полувремену у свлачионици оставио Миросавића и Опару и уместо њих на терен послао Манева и Петковића. Кључна ствар у овим изменама ипак је враћање Милетића са штоперске на своју природну - бековску позицију. Да је презадовољан како му изгледа тим говори и податак да је до краја утакмице извршио само још једну, и то принудну измену, (Давидовић – Алић). Капитен Милетић опет је био креатор гола, првог у сезони за Ивана Давидовића.

Неподељена мишљења су да је од почетка сезоне момак из Неготина највидљивији, најпокретљивији и најборбенији играч свог тима. Човек трчи за тројицу је реченица која се редовно  чује са трибина Градског стадиона. Крилни нападач из Текстилца у Новом Пазару је преко ноћи постао играч средине терена. Промена позиције значила је и удаљавање од противничке мреже, иако је он редовно налазио начин да се појави на месту с којег је могуће постићи гол. На Бановом брду коначно је једна лопта завршила у мрежи. Ко зна колико пута се током сезоне нашао у истој или сличној позицији из које је погодио у мечу са Чукаричким. Ударцима са те леве стране и из крајње неповољних углова недостајало је тако мало како би се посрећило њему и тиму. Није угао из којег је прецизно нациљао ни овога пута био најповољнији, с тим да је пут до мреже био нешто отворенији него у готово свим ранијим ситуацијама. Лак ни најмање.

- Дуго сам чекао на први гол у дресу Новог Пазара, после свега драго ми је да је  вредело чекања – прве су речи Давидовића. - Значи ми и због додатног самопоуздања, а највише зато што нам је донео вредан бод у тако важном делу сезоне.

Испада да се Давидовић од јула па све до недеље припремао за гол са тог места.

- Може се и тако рећи. Много сам радио и још више веровао у себе. Знао сам да ће гол кад – тад доћи. Кад улазиш у шансе и не престајеш да се надаш напокон се у неком тренутку и деси то што силно желиш. Наставићу да се борим као и до сада. Пробио сам лед и требало би за нијансу да буде лакше.

Бод који вреди много више, то је дефиниција оствареног у Београду.

- Важан је и зато што је зарађен на терену противника, и то директног за место у самом врху табеле. Колика му је стварна тежина знаћемо кад првенство још мало одмакне. Тренутно, много вреди.

Занимљиво, Иван Давидовић је играч са вероватно највише дуела у свом тиму, можда и највише добијених. Још је интересантније да је он неко ко најчешће улази у мушке контакте, а опет после 11 одиграних првенствених утакмица један је од ретких играча који није опоменут жутим картоном. Најчудније је да једину казну вуче још из прве утакмице Лиге конференције (Јагјелонија) када је зарадио искључење.

- Нисам сигуран да знам зашто је то тако. Трудим се да играм чврсто, али и паметно. Можда је кључ у томе што у дуеле улазим на време, можда има и до искуства. Било како било, не љутим се да тако и остане – завршне су Давидовићеве речи.