АНАЛИЗА: Калатес резервна опција

Проблем европске кошарке умногоме се огледа у сиромашном тржишту играча. Гледаоци годинама посматрају иста имена и чекају аса недовољно доброг за НБА – па чак и месец дана после почетка сезоне. Наравно, у сличну невољу је упао и Партизан повредом Карлика Џонса.

Избор није шаренолик, може се рећи да је изузетно мали, толико да малтене сви могу да у пар „кликова” да виде слободне агенте „преко баре” и незадовољне у Евролиги... Првенствено, у случају црно-белих се издваја Ник Калатес (36) – Грк оплемењен искуством сарадње са тренером Обрадовићем.

Плејмејкер готово да нема улогу у Монаку и са те стране сигурно би Парни ваљак могао да изведе сличан потез као Звезда са Мотиејунасом. Уосталом, екипи из Кнежевине сигурно није идеја да беспотребно плаћају играча.

Међутим, евентуални долазак Калатеса би био узрокован довођењем још једног организатора игре. Искусни вук је сушта супротност Карлику – слаба игра у изолацији, опредељеност искључиво на асистенције, ветерански статус, те је мало вероватно да би стручни штаб мењао филозофију усред сезоне. Приоритет је да се ангажује појединац школован у САД, да би само могао да ускочи у ципеле Џонса.

Ипак, математика говори да од Калатеса не би глава болела. Једноставно, отишли су Ниликина и Лундберг, дошао је Милтон – недостаје члан спољне линије у ротацији.

Наравно, проблем Ника су највише године, стога је можда и идеална опција да буде резервни плеј, док би остали – читај Вашингтон и Браун, у савршеним условима дошли до изражаја у на природној бековској позицији.

Истовремено, Калатес доноси и злата вредан квалитет за Партизан – одбрану и уклапа се у постулате модерне кошарке. Старост чини своје, али са висином од 198 центиметара може да преузима, прати и најбољи је крадљивац лопти икада у Евролиги (460), док је убедљиво први и по броју асистенција (1.915).

Уједно, често се доводио у везу са Београђанима у прошлости, па би била штета да се не опроба у Арени, ако је већ незадовољан у Монаку, односно сигурно јесте...