Прва година новог олимпиjског циклуса обележена је великим успехом репрезентације Србије у седећој одбојци. На Првенству Европе у мађарском граду Ђеру освојено је четврто место.
- Репрезентација је формирана 2005. за учешће на Првенству Европе у Немачкој. Први већи резултат је остварен освајањем петог места на шампионату континента 2009. у Пољској. Успех је поновљен 2021. у Турској. Ове године је коначно направљен напредак за још једну позицију који нас је учинио веома поносним - каже Вилијам Максимовић, генерални секретар Савеза седеће одбојке инвалида Србије и наставља: - Надам се да ћемо у будућности уз помоћ Параолимпијског комитета Србије и Одбојкашког савеза Србије подићи ниво. Кад Одбојкашки савез заврши центар у Новом Београду имаћемо могућности да се тамо окупљамо и тренирамо у бољим условима.
Како бисте описали тренутни статус седеће одбојке у Србији?
- Имамо два колективна параспорта, кошарку у колицима и седећу одбојка. Остали су појединачни. Ми смо у бољој позицији јер се такмичимо у А дивизији.
Колико је седећа одбојка као спорт препозната у јавности, да ли су резултати остварених последњих година поправили ситуацију?
- Држава и локална самоуправа помажу колико могу. Параспортисти су изједначени са спортистима, свака медаља је финансијски награђена, постоје и стипендије... Одбојкашки савез нам максимално помаже опремом, струком и промоцијом. На недавно одржаном Сајму спорта на Ади Циганлији смо представили седећу одбојку. И локалне општине финансијски нас подржавају, учествујемо на разним манифестацијама. Ситуација у медијима би могла да буде боља. Има дешавања која би бољим извештавањем помогла да се спорт афирмише.
Седећа одбојка је много више од спорта. Како изгледа пут од играча до терена?
- Седећу одбојку играју особе без доњих екстремитета. Многи се крећу уз помоћ протеза. Градови попут Београда, Новог Сада и Ниша су уклонили доста баријера и особама са инвалидитетом олакшали кретање, прилаз зградама, објектима, салама.. То су препреке које особе са инвалидитетом савладавају са више или мање тешкоћа. Ипак, нама је лакше него кошаркашима у колицима. Лакше одлазимо на путовања, довољан нам је комби „8+1“ да одемо на такмичење, док кошаркаши у колицима морају да имају већу логистику.
Где репрезентација тренира?
- Тренутно смо у Основној школи „Ђуро Јакшић“ и у Заводу за спорт на Кошутњаку.
Шта вас највише покреће, мотивише да тренирате?
- Најбоља и највећа мотивација је дружење, терапија кроз спорт...
Каква је ситуација за женском седећом одбојком?
- Нажалост, још нисмо направили женску репрепрезентацију. Покушавали смо, нема заинтересованих...
Шта је најважније да седећа одбојка постане више видљива, да људи бар једном погледају утакмицу?
- Не само за седећу одбојку, већ за било који спорт особа са инвалидитетом, верујем да би помогла организација неког великог такмичења. Мислим да би Србија могла да организује европско првенство у било ком спорту. Онда би се покренули и медији и тако помогли афирмацију спорта. Ове године играли смо у Златној лиги и Сребрној лиги. У Француској је организатор довео учеснике основник школа. То је било лепо доживети. Кад играч види пуне трибине, а публика навија утакмица је другачија.
Какви су следећи планови и циљеви?
- Развој базе и подмладак. Особе са инвалидитетом су мало затворене, не желе у јавност и проблем је доћи до младих, а кад се укључе више су заинтересовани за појединачни спорт. Мали је проценат међу особама са инвалидитетом који су се пре повреде бавили неким спортом, па после наставили кад су се повредили. Углавном су се спортом бавили у школи или рекреативно. План је да покушамо да омасовимо спорт - закључио је Вилијам Максимовић.
НИЈЕ ЛАКО КАКО ИЗГЛЕДА
Каква је реакција оних који први пут дођу на утакмицу седеће одбојке?
- Утакмице су занимљиве и атрактивне. Игра шест играча на терену ширине шест метара и десет дужине, са мрежом на 1,15 метара. Људи понекад мисле да је лако јер виде да играчи седе, али ко проба увери се да није тако. Напоран је спорт, праве се разне кретње, пријем лопте, ударац, потребна је синхронизација покрета и уиграност са екипом. Напорно је и за, да тако кажем, „праве“ одбојкаше.
ОД РЕКРЕАЦИЈЕ ДО КЛУБА
Шта вас је лично покренуло ка седећој одбојци?
- Ја сам настрадао 1999. на Косову као официр Војске Србије. Отишао сам у пензију 2002. Од особа са инвалидитетом у болници „Рудо“ сазнао сам да у Спортском центру Бањица имају три пута недељно термине за рекреацију. Отишао сам тамо, упознао људе, почео да играм.. После неког времена основао сам Клуб седеће одбојке „Смеч“, укључио се у рад Савеза...
РЕЗУЛТАТИ СВЕ БОЉИ
Савез седеће одбојке инвалида Србије је основан 2007. године са са циљем да допринесе развоју, афирмацији и промоцији седеће одбојке за особе са инвалидитетом као спорт значајан за интеграцију и инклузију особа са инвалидитетом.
Дуго година најбољи резултати су два пета места на eвропским шампионатима ЕП 009. и 2021, бронзана медаља у Лиги нација 2022. и освајање већег броја међународних турнира.
Освајањем деветог места на ЕП 2013. године у Пољској, репрезентација је обезбедила право директног учешћа на турниру 2015. године у Немачкој, на којем је поновила резултат и поново изборила право директног такмичења на ЕП 2017. и стекла право учешћа на Интерконтиненталном купу у марту 2016. у Кини на којем се одлучивало о последњем путнику за Параолимпијске игре у Бразилу. Нажалост због недостатка финансијских средстава није могла да отпутује на такмичење.
На ЕП 2023. и Италији је освојено пето место, а на овогодишњем ЕП у Мађарској Србија се први пут борила за медаљу. У мечу са треће место је поражена од Украјине.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
