Подсетили су играчи Јавора на нека ранија времена кад су из Новог Пазара редовно одлазили као победници или носиоци бода. У петак су Ивањичани надиграли домаћи састав и потпуно заслужено однели сва три. У томе су сагласни сви актери комшијског двобоја. Новом Пазару се догодио трећи пораз на Градском стадиону и други од екипе из друге половине табеле. Да ће бити проблема видљиво је било од самог почетка утакмице. Јавор има дупли зид на терену, први чине Дукуре и Амаду Сабо у средини, други се налази у последњој линији са Петровићем и Скоком. Онда Милошевић, Бјековић, Ђокић и Мићић непрестано муче ривала по крилним позицијама, а и по целом терену, а Радоњић и нарочито Бајере додају брзину коју играчи Новог Пазара нису могли ни на један начин да укоче. Једноставно, домаћин таквој композицији тима није био у стању да парира. У сваком поразу може или би требало да се нађе нешто што је добро. Гаћиновићев састав је у неколико ситуација био близу да прими и трећи гол, али и у исто толико случајева и да изједначи. Добро је да Пазар у било којем саставу да изађе увек тражи гол, није добро што му за погодак треба гомила прилика и полуприлика. Пораз сигурно није дошао у најбољем моменту, али би могао да буде. Прави је тренутак да у јавности велика очекивања и реалност замене места на приоритетној скали. Бар на одређено време.
Владимиру Гаћиновићу није у коду да филозофира ни онда када његовој екипи иде. Кад мало тога ваља, као што је био случај у мечу са Јавором, тренер Новог Пазара не посеже за оправдањима. То му ни овом приликом није падало на памет.
- Имам јаку интуицију. Предосећао сам да ће се десити нешто овако. Знао сам да Ивањичани вреде више од 13. места. Били су бољи у свим сегментима игре. Знали су шта желе, били доминантнији, поготову у првом полувремену. Очајно смо играли, нисмо постојали на терену. У другом делу смо имали стихијску иницијативу, али су изостали осмишљени напади. Жао ми је пазарске публике која нас је и поред свега наградила аплаузима. Нисам сигуран да смо их заслужили. Жао ми је и што смо пропустили прилику да се прикључимо самом врху. Очигледно је да у овом тренутку нисмо дорасли да у њему и будемо – рекао је критички настројени Гаћиновић.
Поред Станисављевића, Тогбеа и Опаре два пута у гол приликама нашао се и Матија Малекинушић. Додуше, не у таквима да их је лако и претворити у голове. Проблем реализације шанси потенцира хрватски интернационалац.
- Не ради се о томе да нисмо имали решење за њихову игру, него се други пут заредом десило да у првом полувремену „нисмо дошли на утакмицу” – право у мету гађа Малекинушић. - Као да прво треба да примимо гол па да кренемо да играмо. Примамо лагане голове и онда се враћамо у утакмицу тако што морамо пролити крв не би ли постигли гол.
Друго полувреме Новог Пазара било је доста боље, али недовољно добро да би се резултат окренуо.
- Морамо бити смиренији у завршницама јер смо имали много шанси. Тако је на свакој утакмици, стварамо их, а реализације нема у мери у којој би требало да је буде – истакао је новајлија плавих.
МОГУ ДА ИГРАМ И БЕКА
Од 27. минута и изласка Јована Маринковића због повреде, која узгред није повезана са оном због које је протекле недеље пропустио неколико тренинга и тек ће снимања показати какве је тежине, Матија Малекинушић је из нападачке ускочио на бековску позицију.
- Није ми страна. Могу да је играм, био сам понекад и десни бек у Зрињском. Ништа страшно и непознато. Ипак, моја природна позиција је напред.
СВАКО СВАКОГ МОЖЕ ДА ПОБЕДИ
Упоредио је 26- годишњи Загрепчанин Супер лигу са Премијер лигом БиХ:
- Инфраструктура у Србији је много изнад оне у Босни и Херцеговини. Овде има доста финих екипа. Табела показује да сако сваког може да добије. Ето, ми победимо Војводину, а дође Јавор и узме нам бодове – рекао је Матија Малекинушић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.