Јован Дучић је пре скоро 100 година почео култно дело - „Цар Радован је цар царева, владар судбине, господар свемира. Он носи златну секиру на рамену, јаше коња који је бео и висок као брдо под снегом и на руци држи буљину са огњеним очима, како би у ноћи могао видети пред собом.”
Велики пре свега песник, потом и дипломата је кроз више стотина страница „Блага цара Радована” описао срећу, љубав, младост, пријатељство...
Мисли великана лако могу да се пренесу на све сфере друштва, чак и кошарку. У овом случају на Партизан.
Почев од уводне реченице, „владар судбине” у црно-белом табору је, испоставило се, Карлик Џонс.
Пораз од Париза (83:101), праћен тешким сценама на трибинама, показао је да црно-бели без плејмејкера не могу – повређеног и тренутно непостојећег. Двејн Вашингтон се мучио у преносу лопте, фрустриран агресивношћу противника много шутирао за три и потпуно зауставио флуидност у нападу. Чекао се само тренутак кад ће изабраници Франческа Табелинија да преломе сусрет, јер, заиста, Ваљак није имао компактан ростер. С друге стране, Јужносуданац би нашао начин да успостави свој темпо игре, што му је и заштитни знак.
„Стари мудраци су проповедали – услов среће је да се ништа не чека”.
Као да је знао Дучић шта да поручи екипи из Хумске. Умногоме је нејасно зашто су, месец дана после почетка сезоне, дозволили да играју са 10 појединаца два такмичења – оба проширена. Повреде, налик Карликовој, само су очекивани продукт умора.
„Нико нема право да буде очајник, очајање није никакво уверење, него само физичка немоћ, болест или најчешће глупост”.
Постоји део где су шампиони Србије и послушали чувеног песника! Усвојили су план игре против екипе из Града светлости, упркос незавидној ситуацији и спровели га у дело. Остварили су значајно више покушаја из игре, били надмоћни у скоку, али критично одсуство организатора игре испољило се у сиромашном броју асистенција (12).
„Ужаси живота постану једним делом наше судбине само ако се у њих нарочито удубљујемо.”
Постоји ли корист од кукања? Можда у свакодневици „обичних” људи оптерећених егзодусима. Међутим, савремена кошарка не дозвољава. Партизан већ вечерас (21) у Арени дочекује Борац и сви су свесни да ће да шкрипи на све стране. Али, већи је проблем дупло коло Евролиге. Црно-бели путују у Бугарску на мегдан Хапоелу (29. октобар), потом у Београд стиже Барселона (31. октобар). Појачања су неопходна, нарочито на позицији плејмејкера и о евентуалним успесима може да се дебатује само ако аквизиције дођу. Иначе, пиши пропало.
„Нема апсолутне несреће ни апсолутне среће – зато их обе истовремено проживљавамо.”
Наведени цитат је пре свега порука за навијаче, наравно и играче. Сезна је толико дуга, да су ролеркостери емоција постали нова нормалност. Могућ је след догађаја да се тешки период потпуно заборави победама у дуплом колу – не би био први пут. Шампиони су смирени, свесни квалитета и жељни да грешке исправе. Срећом, Партизану не недостаје воље – „само” већи играчки кадар.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
