Светислав Пешић, донедавно селектор репрезентације Србије, јуче је на Београдском сајму књига, промовисао допуњено издање свог дела - „Моја игра - мој пут” - „Живот тренера није бајка”.
Промоцији су присуствовали председник КСС Небојша Човић, Филип Сунтурлић потпредседник за маркетинг и финансије и директор мушке репрезентације, Ана Јоковић потпредседница за женску кошарку, Жарко Зечевић потпредседник ОКС, професор Владимир Копривица...
Трофејни стручњак је у једночасовном излагању говорио на различите теме, између осталих и оних које се тичу успеха и неуспеха, али и најсвежијих тренерских прича везаних за Европско првенство у Риги...
- Људи су већ извукли све закључке, шта имам да причам сада… Могу да говорим о препрекама и проблемима, али тренер је ту да пронађе решења. Нема проблема, само решења. Тренер је тај који мора да пронађе решење, у свакој ситуацији. Ми смо овде мало били исмејани, и данас нам се смеју људи који не воле кошарке, користе је, то могу јавно да кажем, за самопромоцију – казао је Пешић.
Искусни стручњак је потом у истом тону наставио:
- Добијеш привилегију да можеш да причаш о кошарци и то не знаш да искористиш, да кошарку гураш напред. Са свим примедбама и критикама. Исмевање и вређање тима, тренера, стручног штаба, то је баш дегутантно. Такве ствари могу да ми засметају само од људи до којих ми је стало. Ако ми Зека каже нешто тако, ја то уважим јер ми је стало до његовог мишљења.
У Риги свакако није била бајка кад је репрезентација у питању, али Пешић каже да наслов књиге „Живот тренера није бајка” не може да се примени на његову каријеру.
- То за мене не важи, јер то што сам направио себи и мојим најближима, ипак, је нешто што је тешко оствариво. Мени је најдража победа била против Аустралије, пошто смо после минуса од преко 20 разлике успели да победимо… Нисмо ми бољи од Аустралије…
Пешић је потом још једном истакао нешто о чему је у последње време учесталије говорио:
- Морамо да схватимо да ми нисмо најталентованији на свету у кошарци. Ако то не учинимо, нећемо више видети успеха. Најозбиљније говорим. Морамо да будемо свесни да има и талентованијих од нас. По мом убеђењу, поготово сада као земља са шест и по милиона становника, морамо да пронађемо пут како да тај таленат претворимо у квалитет.
То подразумева и да морамо да се мењамо:
- Без организације, нас нема. Имамо новог председника Савеза и верујем му да ће са новим људима наћи нови колосек, прилагодљив условима у којима живимо. Не уради ли се то, нема кошарке у Србији. Не да нећемо освајати медаље, нећемо се ни квалификовати за велика такмичења. Сада долазе млади тренери, ново руководство Савеза, надам се да ће уз моју помоћ, колико сматрате да је потребна, направити тим за Лос Анђелес. Морамо прво да се квалификујемо, а биће то тежак посао за новог тренера. Ником није лако.
Пешић је имао и поруку:
- Не прозивам никог, али морамо да схватимо једну ствар, у сваком бизнису, тако и у кошарци, докле год је кошарка циљ - успећеш. Оног тренутка када кошарку почињеш да користиш за личне интересе – нема успеха. Нека се сви замисле, какву одговорност имају за будућност српске кошарке, јер ће вас некад неко прозвати.
ИНДИЈАНАПОЛИС ЈЕ БИО БАШ ВЕЛИКИ УСПЕХ
Присетио се Пешић 2002. и последњег злата, Светског у Индијанаполису.
- Био је то баш велики успех, наравно. Али, највеће испуњење доживео сам када смо се вратили у Београд. Поготово на путу од аеродрома до места пријема. Помислио сам како смо баш нешто велико направили. Побеђивали смо и губили, што је нормално у спорту. Ипак, признање које смо добили од народа је нешто феноменално. То нас је даље мотивисало, јер и ми тренери живимо од мотивације - каже Пешић
МОРАО САМ ДА НАУЧИМ ДА СЛУШАМ ИГРАЧЕ
Каже Пешић да је током година доста напредовао као тренер.
- Један сам од тренера који се поправио у последњих 20 година, јер сам схватио да морам да научим да слушам играче. Раније сам мислио, док сам био млађи, да ћу изгубити ауторитет ако будем слушао играче. Сада бих свим тренерима препоручио да слушају играче и да их добро чују. То ће бити начин да направе још бољу комуникацију уз узајамно поверење, које је много важно за обе стране. Треба знати да се прилагодиш и учиш да слушаш, јер од играча можеш да добијеш много добрих идеја".
ДА СЕ НИСМО КВАЛИФИКОВАЛИ НА СП У МАНИЛИ…
У „новијој тренерској каријери”, како каже Пешић као два највећа успеха издваја победу против Аустралије и пламан на Светско првенство у Манили где је репрезентација освојила сребрну медаљу.
- Да се нисмо квалификовали за Мундобаскет, не бисмо отишли на Олимпијске игре. А, век постојања кошарке у Србији, који смо славили пре годину и по дана, не бисмо славили, то би био погреб. Успели смо да се квалификујемо, а они који то ближе прате знају шта смо направили после. То су за мене као тренера највећи успеси у овим годинама на клупи Србије.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
