У добрим временима сви желе да изнесу став и кажу покоју у суперлативу, али кад кола крену низбрдо, многима је лакше да занеме и мишљење задрже за себе. Ипак, Иван Голац, легендарни фудбалер и тренер Партизана, увек је вољан да говори без длаке на језику и кад цветају руже у Хумској, али и кад оне увену.
Деловало је да је сунце макар на тренутак огрејало Хумску улицу, дошло је до великих промена, навијачи су се вратили на трибине и коначно је завладала позитивна атмосфера. Али, онда се десила нова брука – црно-бели су елиминисани у шеснаестини финала Купа од друголигаша Мачве и остали без трофеја већ на старту.
Иван Голац, некадашњи тренер оба клуба, прокоментарисао је елиминацију вицешампиона Србије у нашем најмасовнијем такмичењу:
– Шокантно и недопустиво! Наравно да очекујете да Партизан оствари позитиван резултат против Мачве, с обзиром на њен тренутни статус. Освајање Купа гарантује лакши пут до Европе и то је била једина шанса за трофеј. Титула је на дугом штапу и Куп је представљао прилику, али све је то толико неубедљиво, несигурно и нестабилно. Далеко од озбиљног онога што би Партизан требало да буде и што сви желимо.
Црно-бели шест година нису успели да освоје трофеј, а по свему судећи и у текућој сезони остаће кратких рукава.
– Та чињеница показује да се нешто крупно и нездраво догађа у самом Партизану и око њега. То је недопустиво и за много мање клубове на нашим просторима. За Партизан се подразумева да сваке године мора да узме барем један трофеј, који – то није важно... Али сама чињеница да су црно-бели толико дуго без трофеја говори довољно и речи заиста нису потребне. То значи да је све тотални фијаско и промашај.
Недавно је прошло годину дана откако је дошло до великих промена у Хумској и многе ствари су се промениле – осим резултата.
– Трла баба лан, да јој прође дан... Промене не радите само ради промена, него их доносите смислено, поставите озбиљне задатке и обезбедите оно што причате, обећавате и желите. Ситуација није позитивна. Морате да имате стратегију на дужи низ година, али није довољно само поставити, већ и знати. Неопходан је кадар, морате да имате људе и хиљаду ствари које то прате. Толико дуг период без трофеја у овој констелацији снага и у оваквој лиги је застрашујућ.
Парни ваљак пролази кроз најтежи период у историји, а о томе говори и Голац, сведок неких лепших времена:
– У Југославији смо имали озбиљну лигу, тадашњи други ранг био је четири класе изнад данашње Супер лиге, а тадашње зоне пандан су овој лиги данас. У Југославији освојити трофеј било је изузетно тешко и заиста сте морали да будете квалитетни и организовани. Ми смо дуго чекали док нисмо освојили куп 1989. кад смо победили Вележ у финалу – 6:1, али за оне услове то је било реално. Нисте могли да освајате толико трофеја јер смо имали озбиљне утакмице и против последњепласиране екипе. О данашњем првенству не бих да трошим речи, јер то не личи на озбиљност, али то је оно што имамо и морамо да се увесељавамо оваквом лигом.
Далеко од тога да вицешампион Србије у текућој сезони није имао добрих партија, како на европској, тако и на домаћој сцени. Али, кад је требало да направи корак више, није успео, јер је очигледно да црно-белима недостаје искуство.
– Прича о младости је много лепа, она је важна и битна ако имате визију и знате како ћете те младе играче уводити у ватру. Младост не може да освоји ништа озбиљно. Такође, свака озбиљна екипа је спој младости и искуства. Искуство је то које носи младост, а не обрнуто. У периоду кад сам играо у Саутемптону у сезони 1980/81. први стрелац лиге био је Стив Моран, који је тада имао 20 година. Али сви остали играчи – од Бола, Кигена, Николa, Вотсона, Џордана, па и мене – сви смо били искусни и имали око 30 година. То искуство је изнело Морана да буде најбољи стрелац. У екипи мора да буде 75 одсто искуства, а 25 одсто младости. Такође, мора да се води рачуна када они добијају шансу – не уводите младе играче кад имате лоше резултате, јер то може да их потпуно уништи. У Партизану има дивне деце и великог потенцијала, али не треба много памети да би се закључило да недостаје квалитета и искуства да би се дошло до озбиљних ствари.
Партизану је остало само да игра првенство, тренутно се налази на деоби првог места са Црвеном звездом, уз утакмицу мање. Међутим, црно-бели већ годинама нису били у озбиљној шампионској трци, а последњу титулу освојили су још у сезони 2016/17.
– То је више жеља и нада, тешко да може да се бори са оваквом екипом. Било би предивно кад бисмо освојили првенство, али то је изузетно далеко и не видим како би могло да се оствари, сем да ванземаљци ураде нешто тајно иза кулиса и организују то.
СА МАЧВОМ ЕЛИМИНИСАО ДИНАМО ЗАГРЕБ, А СА ПАРТИЗАНОМ ШАПЧАНЕ У ИСТОЈ СЕЗОНИ
Иван Голац је првом делу сезоне 1988/89. био шеф струке Мачве, док се на пролеће прикључио стручном штабу Момчила Вукотића у клубу из Хумске.
– Тренирао сам Мачву 1988. године пре него што сам дошао у Партизан и тада смо елиминисали Динамо Загреб у четвртфиналу Купа Југославије. Затим сам отишао у Партизан, а жреб је био такав да смо се састали са Мачвом у полуфиналу Купа. Ми смо једва прошли Шапчане – победили смо 2:1 на домаћем терену, док је тамо било 0:0. Али, то су била нека озбиљна времена, где сте имали озбиљне играче и тимове, за разлику од данас, и због тога још теже пада овакав пораз.
ТРЕНЕР ЈЕ УВЕК НАЈОДГОВОРНИЈИ
Срђан Благојевић, шеф стручног штаба Партизана, преузео је одговорност после елиминације у шеснаестини финала Купа од Мачве.
– Тренер је увек онај који је најодговорнији. Сигурно да део одговорности иде на душу играчима, али и онима који доводе шефа струке. Али, тренер саставља екипу и тиме што је преузео одговорност урадио је нешто професионално.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.