Долазак Вељка Пауновића на функцију селектора репрезентације Србије поново је Орлове, већ прежаљене у борби за пласман на Светско првенство 2026. у САД, Канади и Мексику, вратио у жижу јавности. Харизматичност златног селектора омладинаца из 2015. поново нам је дао наду у успех државног тима, али, иако се не треба предавати, више верујемо да су добри резултати могући на путу до Европског шампионата 2028. него у Лондону против Енглеске за 11 дана.
Много се питања поставља од како је Пауновић прихватио да седне на клупу Орлова у последње две квалификационе утакмице, а да се о његовом уговору разговара накнадно. Повратак појединих играча, у првом реду Сергеја Милинковић-Савића, па и његовог брата Вање, делује оствариво, поготово што су обојица стасали у млађим репрезентативним селекцијама под Вељковом командом.
Списак за дуеле Србије са Енглеском 13. и Летонијом 16. новембра (у Лесковцу), заједно са Пауновићевом промоцијом, неће бити објављен у понедељак како је у први мах најављено. Представљање новог селектора и имена кандидата за финиш борби за Мондијал одржаће се током следеће недеље, до синоћ се није знало ког дана.
Драган Стојковић се од доласка на место селектора, на његов 56. рођендан 3. марта 2021. године, определио за игру са тројицом штопера. Уиграо је тим у таквој формацији, а кад је одлучио да одступи од увежбаног система Орлови су имали много проблема. Србија је имала негативан резултат и играла лоше са четворицом штопера у окршајима са Мађарском 2023. у Будимпешти (само у првом полувремену) у квалификацијама за ЕП 2024, као и на пријатељској утакмици са Русијом у Москви на почетку припрема за континентални шампионат у Немачкој. Пикси је стога остао привржен формацији 3-4-1-2 или 3-4-2-1, што је зависило од спремности нападача Александра Митровића и Душана Влаховића да му се ставе на располагање. Наша репрезентација се уиграла у том систему и заиста није било простора за експериментисање.
Вељко Пауновић имаће само три дана времена да ради са играчима пре утакмице на „Вемблију”. Где год је радио нови селектор Србије изводио је на терен четири класична дефанзивца, тако да ће бити занимљиво видети хоће ли се одлучити да промени систем Орлова у веома кратком року.
У последње четири и по године, не само због Стојковићевог опредељења за игру са тројицом штопера, владало је опште мишљење да уопште немамо класичне бекове. Делимично то јесте тачно, мада дефанзивни по боковима увек могу да се нађу уколико жеља, односно потреба за њима постоји.
Пауновић на позицији по десној страни може да рачуна на Косту Недељковића, чији је највећи проблем мала минутажа у Лајпцигу, па и честе повреде, што је узроковало његово одсуство са две квалификационе утакмице у октобру.
Могуће је да Вељко посегне и за другим решењем, односно врати у државни тим Милана Гајића. Један од златних омладинаца Србије са Новог Зеланда 2015. игра стандардно у московском ЦСКА, а себе је отписао из репрезентације кад је у пријатељској утакмици против Русије у раној фази меча због скривљеног једанаестерца добио црвени картон. Гајић је носио дрес Орлова и на Пиксијевом дебију – против Републике Ирске 24. марта 2021. Очекује се да некадашњи дефанзивац ОФК Београда и Црвене звезде буде на Пауновићевом списку следеће седмице.
Док Огњен Мимовић мало игра и у Пафосу, што му је трећи клуб од одласка из Звезде почетком ове године, намеће се Борис Матић (21). Члан младог државног тима Србије стандардан је у Волфсбергеру, на 14 утакмица уписао је шест асистенција и могао би да буде решење за позицију по десној страни ако не сад онда у будућности.
Избор левог бека је чак и суженији. Алекса Терзић је код Стојковића играо по тој страни, али офанзивније, мада може да буде и дефанзивнији, односно у Салцбургу игра у формацији са четворицом одбрамбених фудбалера. Филип Костић може да покрива леву страну само кад има тројицу штопера позади. Решење би могао да буде Михаило Ристић, кога Пауновић добро познаје из периода кад је био селектор омладинске репрезентације. Проблем су, међутим, честе повреде члана Селте, ове сезоне провео је само 345 минута на терену. Некадашњи универзалац Црвене звезде играо је прошлог викенда за клуб из Вига и могао би да буде на Пауновићевом првом списку.
Филип Младеновић није добијао позиве од Стојковића после ЕП прошле године, био је учесник два велика такмичења, има довољно искуства и могао би да се врати међу Орлове, поготово уколико нови селектор одлучи да промени формацију.
Другачији систем игре дао би нове улоге у репрезентацији пре свих Андрији Живковићу и Филипу Костићу, могли би да постану класична крила, што су њихове природне позиције и на њима и играју у ПАОК-у и Јувентусу.
Слатке муке Вељко Пауновић би могао да има само са голманима. Предраг Рајковић поздравио је пре неколико дана долазак новог селектора, од кога је добијао поверење у омладинској конкуренцији. Уколико би се Вања Милинковић-Савић одлучио да се врати, можда би био у предности јер брани у шампиону Италије Наполију. Ту је, наравно, и ове године прва јединица Орлова Ђорђе Петровић.
Што се штопера тиче, свакако да ће Никола Миленковић и Страхиња Павловић имају загарантовано место. Милоша Вељковића муче повреде, ту су Страхиња Ераковић и Вељко Милосављевић.
ПОВРЕЂЕНИ МИТРОВИЋ И МАКСИМОВИЋ
Вељко Пауновић суочиће се на почетку рада и са повредама играча. Мале су шансе да се Александар Митровић опорави од повреде, задобијене у катарском Ал Рајану, до окупљања 10. новембра. Извесно је да ће из истих разлога изостати и Немања Максимовић, у кога су сви селектори имали поверење јер је изнад свега велики радник и тркач, а Пауновић га гледа као фудбалског сина.
Срђан Бабић је пре неколико дана оперисао предње укрштене лигаменте и предстоји му дуга пауза.
Добро је да за Фулам поново игра Саша Лукић, кога је повреда спречила да буде у тиму Србије против Албаније и Андоре.
Могућ је и повратак Марка Грујића, од летос члана АЕК-а, такође једног од златних Орлића са Новог Зеланда. Позив би могао да очекује и Мијат Гаћиновић.
До репрезентативног термина преостаје да се одиграју још два кола и најважније нам је да не дође до нових повреда кандидата за тим Орлова.
ТАДИЋ НЕЋЕ ДА СЕ ПРЕДОМИСЛИ
Ако се повратак Сергеја Милинковић-Савића у репрезентацију после доласка Вељка Пауновића на место селектора, више и не поставља, друга жеља наше јавности Душан Тадић вероватно остаје при одлуци да више неће да обуче дрес Орлова.
Дугогодишњи капитен Србије истакао је скоро да је повлачењем желео да отвори простор млађим играчима, иако његов крај репрезентативне каријере убрзао сукоб са Драганом Стојковићем на ЕП 2024. у Немачкој. Да је рекордер по броју утакмица за наш државни тим (111) играо у актуелним квалификацијама резултати би вероватно били бољи, поготово што се Лазар Самарџић није наметнуо као лидер.
Тешко је очекивати да Тадић промени мишљење. Ипак, и само Сергејов повратак много би значио Орловима, јер је играч који једним потезом може да реши утакмицу, што је Самарџић показао само једном – против Аустрије марта ове године у првом мечу баража за ЕП.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
