Најуспешнији спорт у Лесковцу са два суперлигаша у грдним невољама

Сада пред Митровдан, вреди парафразирати из историје знану заклетву српских хајдука и устаника, „да ће се поново окупити кад зима прође и кад гора озелени. А дотле, сви у благовремено припремљене зимовнике”.

Куда ће лесковачки спортисти, посебно они најуспешнији и како ће прегрмети зиму у којој је гро активности у тзв. дворанским спортовима. Колико то градова у Србији има у истој такмичарској сезони представнике одбојкашког спорта у обе конкуренције. И шта би требало да постигну, остваре или освоје ОК Дубочица и ЖОК Лесковац 98, па ду буду признати не само као најуспешнији, већ и најугледнији клубови у граду према којима се мора говорити и понашати са уважавањем?! И да ли је неко пренебрегао истину и принципе који казују да су само резултати израз вредности, па сразмерно томе и позиције у прерасподели спортског дела буџета града Лесковца.

Историја пише, а са истинама се не вреди поигравати, да је мушки одбојкашки клуб остварио у дебитантској сезони фантастичан резултат, пласман у полуфинале плеј-офа. То што и са избореним правом да представљају српску одбојку на међународној сцени, нису добили потребну финансијску подршку (ванредну наравно) локалне самоуправе, може се правдати неискуством и непознавањем правих и реалних вредности и значаја такмичења у међународном такмичењу, за једну средину. После невероватне одлуке, данас присталице одбојке са сетом прате садржаје у спортским гласилима и на порталима, о успеху Радничког из Крагујевца који је прошао у друго коло квалификација за Лигу шампиона 2026. Да ли вам назив дворане, као и дресови са моћним спонзорима говоре више о укупним вредностима Крагујевчана, од играчког, тренерског кадра, па до логистике и видљиве подршке спонзора и града Крагујевца.

- Нисмо за поређење. јер смо за разлику од прошле сезоне када смо постали суперлигаши, значајно изменили играчки састав. У њему данас игра седам одбојкашица са стране, наше девојке су углавном средњошколског узраста, неискусне да би могле да се успешно надмећу са далеко спремнијим екипама из градова којима не прете блокадом клупског жиро рачуна. Довољан је пример одбојкашица Срема које играју другу утакмицу 1. кола Купа изазивача против АЕК-а из Атине. Наш основни проблем је да задржимо барем постојећи састав  и тренера Владимира Орлова, који би могао да нам обезбеди пристојно место на табели. О врху и не сневамо - „алфа и омега” Лесковчанки Миодраг Рајковић, жели само да упозори на сурову реалност у врхунском спорту, да само клубови са правим буџетима реално могу да конкуришу за места у врху табеле Суперлиге, наравно и за право играња на међународној сцени.

За мање упућене, ове речи би требало разумети и као јавну опомену како однос према успешним мора да промени, жели ли Лесковац да и даље има углед и добре резултате у Суперлиги, и пуну дворану „Партизан”. А да ли вреди улагати у сопствени подмладак, управо је потврдио ЖОК Лесковац 98, који је у репрезентацији Србије на последњим званичним утакмицама имао две девојке (Вања Ивановић и Маша Киров) које су селектиране и спортски школоване управо у Лесковцу.