Српсколигаш из Елемира, током лета, реновирао је погон, са Николом Стојановићем, у улози шефа стручног штаба, уз најаву борбе за врх. У смирај прелазног рока стигао је Владимир Силађи, највеће појачање. Многи су се изненадили кад су спретног стрелца, нагомиланог искуством у јачој конкуренцији, видели у редовима трећелигаша.
- Много тога сам прошао у фудбалу, бранио боје више клубова и из прве прихватио позив Нафтагаса. Играо сам за Бокељ и у Црној Гори су желели да останем, јавили су се и клубови из БиХ, али одлучио сам се за повратак у Нови Сад, у породични дом. Супруга Слађана је запослена, синови Лука (2,5 године) и Андрија, са 15 месеци, расли су без мене и нисам желео то да допустим. Пре подне су моја брига, поподне идем на тренинг, а баке помажу.
Прихваћен је као да је каријеру почео у Елемиру.
- Задовољан сам свиме што ме у Елемиру окружује, пре свега људима из клуба и око њега, саиграчима и члановима стручног штаба. Њихова подршка је велика и снажан ветар у леђа. Кад сам на терену, увек сам максимално посвећен, уз овакву подршку додатни мотиви нису потребни.
Нафтагас је иза водећих Железничара и Хајдука, са највишим амбицијама.
- Првенство је изједначено, свако може да победи и нигде фаворити нису сигурни. Нама се десила Кикинда, Хајдуку кикс са Динамом 1945, а Железничару комшијски Словен и неизвесност ће да траје. Финиш ће одлучити ко ће у Прву лигу. Жеља у финишу јесени је да будемо у врху, да не заостанемо. Били смо у заостатку шест бодова, али то смо смањили.
У Елемиру се надају да ће Нафташи бити прваци и да ће се играти у Зрењанину, на стадиону некадашњег Пролетера.
- Било би сјајно за банатски фудбал и клуб. Жеља ми је да Нафтагас уђе у Прву лигу, да оживимо овдашњи фудбал и вратимо некадашњи сјај. Играо сам, као пионир, против Баната, који је наследио Пролетер и био домаћин у Карађорђевом парку.
Траг у ТСЦ-у је неизбрисив, од Српске до Супер лиге.
- Не само до елите, већ и европске сцене. Провео сам четири године (2016-2020) и то се не заборавља. На 147 утакмица погодио сам мрежу 62 пута. Из сећања не може да избледи меч са Стеауом, испали смо на пенале. Играли смо у Сенти, било је 4:4, после продужетака 6:6 и једанаестерци су отишли на страну Румуна. Продужетке смо одиграли са двојицом играча мање, а постигли два гола. Био сам један од искључених и то ми је, до сада, једини црвени картон, надам се и последњи.
Поникао је у Школи фудбала чувеног Мике Радосава и сви су се преселили у омладински погон Војводине.
- Био сам на позајмицама, играо годину дана за Тимок, па за ЧСК Пивару и 2016. преселио сам се у ТСЦ. „Кривац” је Радован Кривокапић, сјајни тренер и човек, препоручио ме и наговорио, кренуло је како треба. Рекао ми је „прави се фудбалска империја”, тако је и данас, све је погодио.
Нафтагс је у Купу Србије савладао Смедерево 1924, а минимлацем је у шеснаестини финала поражен од Новог Пазара.
- У поређењу са прволигашима, нема неких великих разлика и против Смедереваца се видело да можемо и знамо да се надигравамо. Само због Земуна, Вождовца и Мачве, незнатна предност је на страни Прве лиге. Супер лига је нешто друго, али Пазарци нису показали неки квалитет. Вероватно су нас олако схватили, не знам ни сам, али пенали су били реалност, а да је мало више потрајало, ко зна да ли би прошли даље. Раније сам за ТСЦ играо два пута против Новог Пазара и победили смо. Првенство нам је приоритет.
Пазарцима је било потребно да се привикну на терен, у елити су травне подлоге на високом нивоу.
- Било је њима, као и нама. Сви у Супер лиги имају сјајне терене, у моје време, после јаче кише, није могло да се игра. Тада су Маракана, стадиони Партизана, Војводине и Напретка имали подлоге за добра издања, остали ни приближно. Терен у Елемиру је коректан, каквих све има у српсколигашком друштву.
Кажу да Нафтагас има двојицу најбољих нападача, Милоша Савановића и Владимира Силађија.
- „Саван“ је био голгетер „Војводине”, велики је зналац, брз, експлозиван, агресиван на сваку лопту. Нисмо играли дуго заједно, повреде су нас спречиле, прво је он био повређен, па сам ја изостао два меча, сад је поново одсутан и вероватно је завршио сезону. Чекам да се опорави, значићемо један другом, а највише екипи.
На десет првенствених мечева постигао је пет голова, два у Купу Србије.
- Не бројим голове, важан ми је тим. Само три меча у првенству на терену сам био 90 минута, а похвалио бих саиграче. Без њих нема шанси, ни голова. Радујем се кад погоде, као да сам ја стрелац. Увек сам колектив стављао у први план – јасан је Владимир Силађи, сјајан у дресу Нафтагаса.
ХАНОЈ СЕ НЕ ЗАБОРАВЉА
Поред Војводине, темеринске Слоге, Тимока, ЧСК Пиваре, ТСЦ-а, лучанске Младости, ужичке Слободе, приједорског Рудара и Бокеља, Силађи је био нападач у корејском Гангвону (2021), а наредну годину предводио је офанзиву вијетнамског Ханоја.
- Ханој, клуб и град са више од девет милиона становника, не могу да заборавим. Прихватили су ме одлично, било ми је лепо, освојили смо дуплу круну и на мечевима имали више од десет хиљада навијача. Морао сам да се вратим због теже повреде палца на нози. Кад сам се опоравио, клуб је увелико био у припремном периоду, пред старт сезоне. Две недеље пре мене у Ханој је отишао Ђуро Зец, рекао све најбоље о клубу и уговор сам потписао у Новом Саду и одлетео за Вијетнам.
МЛАДИ И ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ
Владимир Силађи је још нагласио:
- Сад је друго време у односу на моје почетке, све се брзо мења, нарочито у последњој деценији. Млади су више посвећени друштвеним мрежама, него фудбалу, спорту уопште. На жалост тако је и разумем.
РЕКЛИ СУ...
ПОУЧКИ: Одличан је, силна подршка млађима и за колектив много значи. Искусан, велики зналац и кад је стигао одмах се видело да смо пуно добили – рекао је председник Нафташа Милан Поучки.
БЈЕЛИЦА: Права је срећа што је са нама. Кад је у тиму много је лакше сваком од нас. Нагомилан је знањем и искуством, зна да се постави, да задржи лопту, да погоди и одлично асистира. Игра за тим – казао је штопер Никола Бјелица.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
