Фудбалски заљубљеници у Србији сећају се добро сјајних игара и голова Дејана Шарића. Некадашњи капитен Земуна, из прволигашких дана, ових дана ужива у мајсторијама наследника. Син Димитрије је у жижи свих фудбалских прича, од Суботице до Врања, прошле среде био је главни на утакмици омладинаца са Бањиком (4:1), у УЕФА Лиги младих, постигао је два гола и уписао две асистенције.
Шарић јуниор најзаслужнији је за пласман првака Србије у треће коло, а тим тренера Ненада Милијаша чека двомеч са Жилином, годинама најбољом академијом фудбала Словачке.
- Свестан сам предности у односу на вршњаке, јер имам фудбалске гене. Отац Дејан ми је причао да је наишао на много тога лепог, али и тешког у фудбалу, трудићу се да на најбољи начин искористим ту фудбалску лозу, бавим се професионално фудбалом, као што је он и брат Марко. Лакше ми је него осталима са те стране јер ми обојица дају савете, нарочито тата, сваки дан. Похвале су чешће у односу на критике, мада и оне падају. Објективан је, каже ми само како јесте и труди се да ме усмери на добар пут – каже Димитрије Шарић.
Прославио је 17. рођендан, дан пре утакмице са гостима из Чешке.
- Срећан сам што припадам фудбалској породици. Свуда око мене, 24 сата прича се о фудбалу. Брат Марко игра за Напредак, раније је носио дрес Јавора, играо је у Кини и Азербејџану, прошао је школу Чукаричког, бранио боје Металца, сјајно играо за Грађевинаре са Бањице. Тата држи школу под називом нашег презимена, код њега сам направио прве фудбалске кораке, одакле сам прешао у Црвену звезду.
Као и сваки талентовани фудбалер не крије снове...
- Сањам да заиграм за Реал Мадрид, али не журим, мада кад мало боље сагледам ситуацију не бих имао ништа против и да до краљевског клуба стигнем неким даљем путем. Звездино сам дете, седам година сам на Маракани. Учио сам од Марка, старијег десет година, као и од Михајла, тренера у очевој школи.
Да је на свет дошао и четврти син...
- Вероватно би био у фудбалу.
А, да се појавила сестра...
- Не би сигурно играла фудбал, јер јој мајка не би дозволила. Мама Гордана је и наш највећи навијач и подршка.
Ремек-дело са потписом Димитрија Шарића стоји испод гола у мечу са Бањиком, са пола терена лобовао је голмана, а онда је са 16 метара лопту сместио у угао.
- У фудбалу се вреднују и асистенције, ови голови су ми ипак дражи. Додао сам два пута лопту саиграчима, Виктор Стојановић и Јован Трач погодили су мрежу. Лепо сам се осећао и дан касније на утакмици првог тима са Лилом. Црвена звезда била је боља од Француза, одушевила је гледаоце, још једном је потврдила да добро игра европске утакмице.
Шарић не крије да види себе ускоро поред Арнаутовића, Крунића, Елшника...
- Жеља ми је да што пре заиграм за први тим, пред 50.000 најбољих навијача у Европи. Трудим се на сваком кораку да се одговорно понашам, знајући да сам професионалац под уговором до 2028. године.
Најмлађи у породици носи дрес са бројем десет, игра на позицији предњег везног...
- Десетка ми је омиљена, носим је у УЕФА Лиги младих, а број 21 у првенству. Не смем да заборавим да ми је бек Леон Ивановић асистирао за други гол, на семафору је тада писало 2:1. Трудим се да будем што реалнији, са обе ноге на земљи, објективнији, верујем да ме у будућности слава никада неће високо понети.
Предстоји Жилина у следећем колу.
- Играћемо пред 10.000 гледалаца, а добрим играма и головима млади играчи најбоље се намећу тренерима, руководству, навијачима... Важан је сваки корак, баш као што се мери и добар, односно лош потез док игра траје – истакао је Димитрије Шарић.
ОТАЦ ВЕРУЈЕ ДА ЋЕ НАДМАШИТИ ЊЕГА И БРАТА
Дејан Шарић је свакодневно на терену, буквално ради у две смене. Прати збивања у својој школи, али и синове Марка, Михајла и Димитрија.
- Димитрије је на почетку, тек је „загребао”. Мора још да учи, драго ми је да од малена показује озбиљан потенцијал и све је на њему. Био је најбољи на турниру „Драган Манце”, два пута проглашаван је за најбољег играча, а једном је и добио трофеј за првог стрелца. Бројне су награде стигле, пуна је кућа пехара. Пуно ми је срце кад видим да има талентоване деце, не само у Црвеној звезди, расту, напредују и уживјау. Димитрије је у кадетима надошао, игра у оба правца, са крилне позиције пребачен је на плејмејкера, ту га види Ненад Милијаш, а то место на терену захтева много трчања. Нека се сам бори, као родитељ сам задовољан, драго ми је да се брзо уклопио и да има добре параметре. Не сумњам да ће да надмаши мене и брата Марка, само уколико овако настави – каже отац Дејан Шарић о једном од наследника.
Некадашњи капитен Земуна, првотимац Приштине, убског Јединства, Радничког из Обреновца и интернационалац у Грчкој и Кини, нагласио је да је Будућност из Савиног Села била његова прва станица у фудбалу.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
