Енди бара пуна крокодила

Владан Милојевић, упркос Ендију Бари у свечаној ложи и Терзићевом „Видимо се” на црвеном тепиху Маракане, мисли да га смењују, ах, ти зли, новинари?!

Алберт Ријера, клијент хрватског агента, већ би био устоличен у Црвеној звезди да Арнаутовић, „касним” голом за 1:0 и Матеус, пантер - парадом у 90. минуту нису изрежирали тријумф против Лила (ех, да су и Лала) и, бар до зиме, сачували кожу најуспешнијем тренеру црвено-белих у 21. веку.

У преводу: само би чудо (о томе мало касније) требало да се деси, па да Шпанац не буде нови командант српског првака.

Дотле, бојазан: да не буде Ријера као Барак Бахар – ел гранде у претходном клубу, по доласку на Топчидерско брдо чаробњак само за форму у припремном периоду, творац голеада у пријатељским утакмицама.

Макаби Хаифа и Цеље, знају сви, нису ниво Црвене звезде, лако је у Израелу, Словенији, поготово: мајстори, 'ајде да вас видимо у Србији, малој бари пуној крокодила. „Рупа” је, памтимо, многе Мерлине прогутала.

Космичка правда победила је 6. новембра: не би било ОК да Милојевић, импресивног наслеђа (четири титуле, два купа / трипут у Лиги шампиона, двапут у Лиги Европе), оде пре него што је (уговором) зацртано, међутим, за нову шару и шефовање и од јануара императив су убедљива славља против Стеауе и Штурма и стопостотан учинак на српским ливадама.

За старог Милоја – ништа специјално, „изгубљеног у преводу”, од четвртка – вероватно Сизифов посао. Да се чудо, ипак, деси, чујте ви зли новинари, не сме у Кошутњаку да се беси!