Почетна / Фудбал / Велика петорка

Поносни Срби и Горди Албион

Вишедеценијска веза наших фудбалера са Енглеском, колевком најпопуларнијег спорта
ФОТО: EПА

Премијер лига, основана 1992, тренутно је убедљиво најјача на свету, а пут до тог статуса обележило је неколико српских фудбалера који су оставили неизбрисив траг у колевци фудбала.

Кренимо редом: након што је Енглеска одобрила долазак иностраних фудбалера, Иван Голац постао је трећи странац који је заиграо у тамошњој лиги кад је августа 1978. потписао за Саутемптон, након два Аргентинца, Рикарда Виље и Освалда Ардиљеса, који су дошли у Тотенхем. Одиграо је 168 утакмица, постигао је четири гола, 1979. играо је финале Лига купа, 1981. био је проглашен за најбољег играча клуба, а 1983/84. Свеци су били вицешампиони Енглеске, иза Ливерпула.

Божидар Јанковић је после девет година у сарајевском Жељезничару јануара 1979. прешао је у Милдзбро и у наредне две ипо године уписао је 42 утакмице и 16 голова. У сезони 1980/81. са 12 голова био је најбољи стрелац клуба.  

Петар Борота стао је на гол Челзија марта 1979, а следеће сезоне проглашен је за најбољег појединца клуба. Бранио је за Плавце на 114 утакмица.

Још један голман, Радојко Аврамовић, стигао је у Енглеску у сезони 1980/81. у редове друголигаша Нотс каунти. После четири године и 167 мечева прешао је у Ковентри, а у Нотс каунтију изабран је за једног од 100 најбољих у историји клуба.

Драгослав Степановић је 1979. потписао за Манчестер сити и недуго затим постао је први странац капитен у историји Грађана, без обзира што је за две године одиграо укупно 18 мечева.  

Никола Јовановић је фебруара 1980. прешао из Црвене звезде у Манчестер јунајтед у рекордном трансферу вредном 300.000 фунти, постао је један од првих странаца Црвених ђавола. Међутим, имао је проблема због повреда, па је сакупио само 21 утакмицу уз четири дата гола.

Душан Николић 1980. отишао је из Црвене звезде у друголигашки Болтон, на 21 мечу дао је два гола.

НАЈВЕЋИ ТРАНСФЕРИ

Најскупљи наш фудбалер у Премијер лиги био је Немања Матић који је лета 2017. прешао из Челзија у Манчестер јунајтед за 45 милиона евра.

Матић држи и друго место на тој листи, Челзи га је 2014. платио Бенфики 25 милиона евра.

Ливерпул је 2014. Лазара Марковића платио Бенфики такође 25 милиона евра, Александар Коларов је стигао у Манчестер сити из Лација 2010. за 24 милиона евра.

Радомир Антић исте године преселио се такође у друголигашки клуб, Лутон, да би наредне сезоне био један од најзаслужнијих за пласман у елитни ранг. У последњем колу сезоне 1982/83. голом пред сам крај меча са Манчестер ситијем у дербију зачеља спасао је клуб повратка у нижи ранг. Одиграо је укупно 100 мечева уз девет датих голова.

Владимир Петровић Пижон потписао је за Арсенал првог дана 1983. И поред огромних олекивања, није се снашао, на само 22 меча постигао је три гола.

После оснивања Премијер лиге, 1992, Предраг Преки Падосављевић исте године стигао је на Острво и потписао за Евертон. Међу Карамелама провео је две године, на 46 мечева постигао је четири гола. Потом је кратко отишао у САД, играо футсал за Сан Хозе, да би се исте године вратио у Енглеску где је једну сезону носио дрес Портсмута.

Три године од оснивања Премијер лиге стигао је Саво Милошевић, прешао је из Партизана у Астон Вилу у трансферу тешком 3,5 милиона фунти. У Бирмингему је провео три године, освојио је Лига куп постигавши гол у финалу на Вемблију.

Нешто касније у Премијер лигу дошли су Дарко Ковачевић и Дејан Стефановић, из Црвене звезде у Шефилд Венздеј, нападач се задржао само шест месеци, дефанзивац четири године.

Те 1995. стигао је и Саша Ћурчић, из Партизана у Болтон, популарни Ђани играо је и за Астон Вилу и Кристал палас.

Највећи траг у енглеском фудбалу оставио је Немања Видић који је догурао до капитена једног од највећих клубова на свету, Манчестер јунајтеда. Стигао је из московског Спартака 2005, а после привикавања у трајању од пола године постао је стуб одбране Црвених ђавола и један од најбољих дефанзиваца у историји клуба са Олд Трафорда. Освојио је пет пута Премијер лигу, Лигу шампиона, СП клубова и три Лига купа. Играо је на Театру снова до 2014.

У самом врху успешности је и Бранислав Ивановић који је јануара 2008. дошао у Челзи. Такође после периода прилагођавања, постао је стандардан као штопер или десни бек, освојио је три пута Премијер лигу, Лигу шампиона и Лигу Европе, Стамфорд бриџ напустио је 2017. Памти се изјава друге легенде Плаваца, Френка Лампарда, који је на питање „кога би волео поред себе у тучи у паду”, као из топа одговорио:

- Ивановића, момак је јак као стена!

Александар Коларов имао је успешну каријеру у Манчестер ситију, био је међу Грађанима од 2010. до 2017, два пута је био првак Енглеске у периоду кад је најављена велика доминација која је крунисана 2023. првом освојеном Лигом шампиона.

Дубок траг оставио је још један Немања, Матић, у дресу Челзија и Манчестер јунајтеда. Са Плавцима је узео две Премијер лиге, ФА и Лига куп, а 2017. прешао је међу Црвене ђаволе.

Славиша Јокановић био је фудбалер Челзија на почетку владавине Романа Абрамовича, а годину дана на Стамфорд бриџу био је и Матеја Кежман.

За Тотенхем је од 2001. до 2005. играо Горан Буњевчевић, бивши капитен Црвене звезде, који је преминуо 2018.

Не смемо заборавити и Александра Митровића, најбољег стрелца репрезентације Србије, који је 2015. стигао у Њукасл, а много бољи био је у дресу Фулама – са Свракама је испао у Чемпионшип, Фулам је увео у Премијер лигу.

И Лука Миливојевић био је капитен енглеског клуба, Кристал паласа, дошао је јануара 2017. и био најпознатији као поуздан извођач једанаестераца.

Некадашњи капитен Србије Душан Тадић од 2014. до 2018. носио је дрес Саутемптона.

У последње време у Енглеској су играли и Филип Ђуричић (Саутемптон), Марко Грујић (Ливерпул), Радослав Петровић (Блекбурн), Милан Јовановић (Ливерпул), Зоран Тошић (Манчестер јунајтед), Огњен Короман и Звонимир Вукић (Портсмут), Никола Жигић (Бирмингем), Ненад Милијаш (Вулверхемптон) и Владимир Стојковић (Виган).

Тренутно су у Премијер лиги Никола Миленковић (Нотингем форест), Саша Лукић (Фулам), Ђорђе Петровић и Вељко Милосављевић (Борнмут).

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.