Николина Лукић: Таленат само мали део успеха

Кад се погледа каријера Николине Лукић, капитена Црвене звезде, јасно је да је њен пут исписан упорношћу и успехом, а прича коју тренутно живи доказ је да жеља и посвећеност годинама не бледе.

После више сезона у црвено-белом дресу, одлучила је да се поново врати, овог пута не као девојчица чији је то трећи клуб у тек начетом професионалном путу, већ као најстарија и спремна да помогне подмлађеном тиму са Маракане. Не само искуством, него и поткована вредним знањем...

Све ближи крај Нинине приче на терену није изазвао панику и питање шта даље? Одговор је постајао све јаснији – 31-годишњакиња пронашла се у тренерском позиву. Најлепши, али и најтежи тренуци које спорт носи, натерали су је да кроз тренинге помаже и инспирише спортисте. Другим послом је већ почела да се бави, како би спремна ускочила у нову улогу, иако одбојка још увек има приоритет.

У интервјуу за Спортски журнал причала је о новом ангажману у београдском клубу, како себе види у тиму у изазовном тренутку и како успешно балансира између две пасије.

Трећи повратак и десета година у Црвеној звезди, шта Вас је мотивисало да се вратите?

- Маракана је моја кућа, а посебан је осећај носити најлепши дрес на свету. То су, за мене, боје љубави. Мотив за повратак је комплексан, али да упростим, затварање једног професионалног круга – у начину на који је Николина одговорила, назире се да би управо ова сезона могла да буде прекретница.

Прихватили сте велики изазов – улогу капитена, на неки начин пример и лидерство над младим саиграчицама?

- Капитенска трака није притисак. Стручни штаб и клуб су у мени препознали квалитете који одликују капитена. Без обзира на улогу, увек сам се трудила да својим понашањем и односом будем пример правих вредности.

Како доживљавате тренутну ситуацију, тежи старт сезоне, неколико пораза?

- Није пријатна, али не гледам на њу драматично. Свесни смо одговорности и очекивања кад се носи Звездин дрес.

Шта је још потребно да екипа ухвати препознатљив ритам?

- Време. Млада смо екипа са изузетним потенцијалом и кроз неке ситуације и поразе, нажалост, мора да се прође пре или касније, како би млади играчи очврснули и стекли искуство пораза и притиска резултата. На старијима је одговорност да све поведемо ка излазу из ове ситуације, кроз смиреност и још јачи рад који ће нас довести у жељену позицију, у шта не сумњам ни тренутка.

Како се трудите да мотивишете младе саиграчице, с обзиром на то да сад гледате и из другог угла – школованог тренера?

- Трудим се увек највише својим примером, разговором и стопроцентном отвореношћу да им се нађем за шта год је потребно. Прија ми та улога.

Посветили сте се и другој страни, образовању везаном за посао тренера. Како се створила та жеља?

- Повреде су ме, нажалост, мучиле већи део каријере и из разних разлога су ме у одбојкашком смислу „ограничиле”.  Ипак, кроз њих сам стекла велику љубав и страст према том делу посла и у људима са којима сам сарађивала препознала узоре, јер су много утицали на мене. Таленат је само један мали део успеха, рад је много већи део. Желим да помажем спортистима да искористе свој пуни потенцијал, да њихово здравље увек буде приоритет у односу на резултат, јер само кад је спортиста здрав, може да буде прави на терену.

Почели сте да радите у теретани?

- Крајњи циљ је да отворим своју. Тренутно ми је важно да будем окружена квалитетним људима, који имају више знања и искуства и уз које ћу да растем као тренер и особа. Радим у Хјумен Перформанс теретани, заједно са Игором Крстићем, који има богато искуство у раду са спортистима свих профила, било да је у питању опоравак или спортски перформанс. Игор је сјајан момак и ментор. Захвална сам што имам прилику да уз њега стасавам и стичем искуство.

Како успевате да то ускладите са одбојком?

- Договор је такав да је мој апсолутни приоритет ангажман у Црвеној звезди. Према томе организујемо све.

Поред професионалних позива, да ли имате још неке хобије?

- Читање књига и квалитетно време са квалитетним људима.

Како гледате на свој одбојкашки пут са данашњим искуством и знањем?

- Успешно. То је пре свега животна лекција, где сам многе испите положила одлично, а кад сам их падала, увек сам налазила начин да их превазиђем. Моја одбојкашка каријера ме је све време спремала за ову следећу, у којој сам сигурна да ћу да заблистам још више – закључила је Николина Лукић, не стављајући акценат на резултате већ на лекције, свесна да су победе и порази пролазни, док оно што остаје јесу вредности и људи које спорт доноси.