Између страсти и одговорности

Андреа Лекић је име које се у свету рукомета изговара с поштовањем, али и с емоцијом. Током две деценије на терену била је симбол елеганције у покрету, снаге у тишини и вођства које се не мери титулама, већ срцем. Као капитен репрезентације Србије, ослонац генерацијама – она која је прва веровала кад су други сумњали и последња одустајала кад је било најтеже. Поглед пун одлучности и осмех који не нестаје ни у тренуцима највеће борбе остали су уписани у сваку победу и пораз српског рукомета.

И после свега што је постигла, Андреа није одабрала мир. Уместо тога, одлучила је да поново заигра за Србију, али на новом терену. Већ месец дана налази се на челу свих репрезентативних селекција наше земље, у улози генералног менаџера, где огромну енергију, знање и искуство преноси новим генерацијама. Данас не трчи по паркету, али свака њена реч, одлука и идеја и даље носе исту снагу као некада голови. Андреа Лекић никад није само играла рукомет, она га је живела. А, сад, као вођа српског женског рукомета, наставља да живи за њега, онако како само истински шампиони умеју – срцем.

- Не може се без тога и све што сам у животу радила, радила сам чистог срца – почела је причу Андреа Лекић.

Месец дана сте на новој функцији, мало времена да се износе закључци, али шта је све урађено за ово кратко време?

- Веома је кратак период да бисмо подвукли црту или говорили о учињеном. Успех се мери победама, забележили смо две у квалификацијама. С друге стране, не можемо ни на основу тога да говоримо, није било времена за дужи и квалитетнији рад са сениорском селекцијом, која је у овом тренутку приоритет.

Андреа је потом изнела и краткорочни план:

- Кад се заврши Светско првенство, очекује нас напоран рад. Ту пре свега мислим на прављење детаљног плана рада за наредних годину дана, највише базираног на раду с млађим категоријама, као и индивидуалан приступ девојкама. Прави је тренутак да сви засучемо рукаве и направимо план и програм који ће касније да нам буде водиља. Морамо да обезбедимо свим девојкама добре услове за рад, али и тим стручњака који би помогли.

Кад је реч о стручњацима, женска репрезентација има у стручном штабу једну од најбољих у области физичке припреме и опоравка, Тању Шаренац. До сада државни тим није имао такав приступ и еминентне стручњаке?

- Срж сваког резултата је да играч буде максимално спреман како би могао да одговори на захтеве рукомета, као једног спартанског спорта. Тања има много знања и искуства, нема сумње да ће радом да допринесе развоју играчица, пре свих млађих.

У ком сегменту наша репрезентација највише заостаје у односу на европске селекције?

- То је, дефинитивно, у индивидуалном приступу играчицама. Ја сам чист пример некога ко је, нажалост, на својој кожи осетио шта значе повреде и колико је, потом, битан опоравак. С друге стране, то је нешто што заиста може да нам гарантује резултат у наредним годинама, сигурна сам да је то основна ствар и база. Подаци са којима располажемо после свега месец дефинитивно показују да је горуће питање свих наших репрезентација, лиге, рукомета, управо физичка припрема. Потрудићемо се да тај сегмент буде значајно подигнут на виши ниво, имамо и разумевање и подршку људи из Савеза да тај део несметано подигнемо на добру лествицу. Свима је интерес успех репрезентације, али и здрав развој младих играчица.

Каква је ситуација са млађим селекцијама на којима ће да буде и највећи акценат, управо због правилног развоја?

- Морамо што више времена да проведемо заједно, да екипа буде што спремнија и тактички поткованија. С друге стране, трудићемо се да нађемо прозоре у току годину дана кад год је то могуће и да млађе снаге што чешће буду на окупу, јер сваки тренинг проведен заједно значи много и свесне смо да бисмо биле конкуренте осталим репрезентацијама. Неопходно је и да имамо екипу у којој бисмо имали гро репрезентативки.

Да ли је паметно у млађим категоријама по сваку цену јурити резултат?

- Није, много је важније од резултата да стварамо играчице. Норвешка има феноменалан систем, зашто не бисмо учили од најбољих? Имају толико велику базу да на свако првенство шаљу различите екипе, осим на најважнија. Треба се фокусирати и радити индивидуално са сваком играчицом и бринути о њој, ту мислим и на рад у клубу, мора да постоји конекција између играчице и Савеза и да оне верују у оно што радимо.

Светско првенство је близу?

- Први пут сам у ситуацији кад не могу да утичем на игру, тако да је веома незахвално из ове позиције било шта прогнозирати. Корак по корак, не причамо много, верујемо у оно што радимо, па ћемо да видимо на крају. Волела бих да будемо позитивно изненађење првенства, то је све. Такође, радујем се да ће поједине играчице да имају прилику да добију већу минутажу и да осете слободу у игри, јер нам је то императив.

Андреа Лекић је, потом, истакла:

- Колико год је ово Светско првенство битно, од наредне године улазимо у циклус познат као зачарани круг квалификација за Олимпијске игре. Желимо да у наредним годинама конкуренција за репрезентацију буде све већа и да имамо више играчица на истој позицији.

Сва питања женског репрезентативног рукомета су поверена вама, колика је одговорност?

- Огромна, али сам навикла јер је и позиција средњег бека увек била најодговорнија, па та врста притиска за мене није новост. Размишљала сам неко време и свесно сам ушла у ову причу, знам да нас заједнички чека велики рад и да нисмо у завидној ситуацији кад су резултати у питању. Потребан је одређени временски период како би се неки резултати видели.

Кад вам је било јасно да ћете да постанете генерални менаџер?

- Та жеља је одувек била присутна, само је одлука била ствар организације и мог живота после завршетка каријере. То сви спортисте могу и да потврде, јер је то период у ком се тражиш, не знаш где ћеш, као ни чиме ћеш да се бавиш. Одлучила сам да се упустим у ово јер имам жељу да помогнем српском рукомету, желим да се радујемо заједно. Наравно, на одлуку је утицао и тим људи који је био ту, који се сад и допунио, тако да ми мој тим даје крила да могу да верујем у добре ствари, јер сам генерално позитивна особа.

У ком сегменту ћете да имате највише посла на новом задатку?

- Рано је говорити о томе. Моја визија је, као што сам рекла,  да се окружим стручним људима, онда је све много лакше. Надам се да ће сви стручњаци у нашој земљи да буду јединствени и схвате шта је заједнички циљ. Знам да ће да буде тешко, али сам спремна на све. Велики сам борац и приступам чистог срца и са великом емоцијом, највећи успех свих нас биће заједништво и победа – закључила је Андреа Лекић.