Вук Рашовић пажљиво прати дешавања у српском фудбалу. За избор селектора је био заинтересован из породичних разлога. Рашовићев отац Бранко и Благоје Пауновић, отац новог селектора Србије Вељка Пауновића, били су саиграчи у Партизану.
По завршетку играчке каријере Вук је тренерску почео у Телеоптику под надзором Пауновића сениора.
- Много ми је драго што је Вељко коначно добио шансу. Можда је требало и раније, али тек сад су се склопиле коцкице. Верујем да ће системом рада да донесе важне промене. Посао селектора није само да направи списак и окупи играче. Са играчима је потребно имати комуникацију, контакт... Понекад их треба и мазити, они то воле. Зна то и Вељко, био је играч... Верујем у Вељка.
У причи о породичним везама Рашовића открива анегдоту.
- У финалу Купа шампиона 1966. Бранко је играо, а „Паћко“ био на клупи. После утакмице од Реала су на поклон добили сатове. Мој отац је сат чувао као медаљу, а Благоје га носио сваког дана.
Рашовић истиче да је захваљујући савету Пауновића сениора Србија добила голгетерског рекордера.
- Једног дана у Земунелу „Паћко“ ми је дао савет: „Ко год да дође на капију и пита да тренира, пусти га, можда је то баш онај кога тражиш“. Касније, кад сам водио омладинце, причао сам да ми је потребан центарфор, висок и снажан. Рекли су ми да у кадетима има такав, али да не игра. Тражио сам да га доведу. Даље да не причам. Био је то Александар Митровић. Лепо ми је да мислим да све оно што је постигао у каријери урадио бар малим делом због „Паћковог“ савета.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
