Самчовић сјајан у Хумској: Волим ситуације „један на један”

Целих 65 минута био је Нови Пазар равноправан, у добром делу тог периода можда директнији и креативнији од Партизана, а онда су црно-бели, нарочити по уласку Натха и Карабељова, ипак на време стигли да оставе добар утисак и освоје бодове. Прво полувреме протекло је у високом пресингу Гаћиновићевог састава, таквом да је у добром делу тог интервала изгледало да домаћин тешко може да дође до чисте шансе. Да није било ударца Сека, изузме ли се гол, и није их било. С друге стране, тренер Новог Пазара је посебно апострофирао 19. минут и прилику Стефана Станисављевића. Сади је дивним потезом оставио лопту и празан простор Тогбеу, а овај шпицу Пазараца дао лопту да се таква само пожели. Шут је био добар, али се за нешто више питао и голман Милошевић. Да је лопта тада одсела у мрежи ко зна у којем правцу би отишла утакмица. Није, и онда је дошао гол из тако ретке ситуације кад црно – бели пробијају прву линију одбране Пазараца.

До краја полувремена Доминик Сади је могао осим колоне која броји асистенције да почне са попуњавањем и оне у коју се уносе имена стрелаца. Тек је за то била прилика у првих десет минута наставка, најбољег периода игре Новог Пазара. У надокнади првог дела реално и није могао боље, у 50. минуту јесте, а у 55. је вероватно извукао максимум. Енглез је показао да његове ноге знају да припреме „смесу” за фини потез неког другог играча, на финални производ који је његово дело још ће се чекати.

Оно на шта се не чека је заштита мреже. Жељко Самчовић од доласка у клуб пуца од самопоуздања. Шта може без проблема брани, али много пута и оно што на први поглед изгледа да се не може корпулентни момак одбрани. У првих 45 минута дуела у Хумској, и нарочито у почетних десет минута наставка није ни имао много прилика да се искаже. Зато је могао да ужива у игри својих клупских другова.

- То је период наше апсолутне доминације. Међутим, нисмо искористили шансе, а против Партизана то морате да би се надали позитивном резултату.

Да није било оног меча са Црвеном звездом (1:5) од почетка првенства ни на једној утакмици мрежа коју чува није се затресла више од два пута. Да није био потпуно у мечу против Партизана просек би се сигурно покварио. Јован Милошевић је могао да се прослави, није само зато што је сва три пута кад је гол висио у ваздуху „извисио” у дуелу са голманом Новог Пазара.

Изванредан нападач и врхунски реализатор. Тим је и теже изаћи као победник из дуела са њим. Најтежа је била она лопта коју је послао по земљи.

Плавима до 65. минута скоро да и није био потребан голман. Од тада до краја меча само се у Самчовића гледало. Стасит, навијач би рекао огроман, поставио је зид и спречио много убедљивији пораз. Руку на срце, да је још нека лопта завршила у мрежи стигло би се до резултата који не би представљао прави одраз снага на терену.

- Као и у већини претходних утакмица изгледали смо веома добро, у сваком тренутку  знали шта хоћемо. Осим гола у првом полувремену Партизан готово да није имао зрелу шансу. До пада у игри је дошло у последњих 20 минута кад су домаћини створили неколико шанси и успели да постигну још један гол. Реално, више голова у нашој мрежи не би ни одговарало виђеном на терену.

Голман Новог Пазара је још приликом доласка у клуб самокритично истакао да му игра ногом није јача страна. Тај елеменат значајно је поправио, онај по којем спада можда у три најбоља чувара мреже у лиги довео је готово до савршенства. Велемајстор дуела „један на један” у Хумској је по ко зна који пут демонстрирао тај квалитет.

- Волим те ситуације, и мислим да сам у њима добар. Ништа није случајно. Много времена се са тренером голмана Радосавом Ћирићем утроши на припреми утакмица и у анализама одиграних - у оптимистичном тону завршио је Жељко Самчовић.