Нејић: На жалост, не знам када ћу на терен

Иста мета- исто одстојање. У случају Милутина Нејића, играча Радничког из Крагујевца, ова изрека најбоље осликава тренутно стање.

Стегао је „Неја” зубе и одиграо меч Суперкупа против Партизана, Раднички је подигао пехар и тако објединио круне. А управо је минуле сезоне Милутин био МВП финала у првенству и један од најбољих играча у борби за трофеј Купа Србије који је у витринама Крагујевчана.

Међутим, ова сезона за „55” шампиона државе није почела како треба. Управо колено које га је мучило током прошле године, сада је узело данак. Подвргао се примач сервиса терапијама како би био спреман за такмичарску 2025/26. Међутим, осим утакмице Суперкупа потом и два меча у квалификацијама за Лигу шампиона са Азераилом из Бакуа. И ту је морао да стави тачку.

Упркос редовним одласцима на терапије, раду у теретани, Нејић и даље има проблема са упалом пателарне тетиве (скакачко колено):

- Иде споро опоравак, упала те тетиве захтева време и свестан сам тога. У овом тренутку радим и даље терапије али је незахвално да причам када ћу и да ли на терен. Радим у теретани и то је све. Поготову што нико од доктора са сигурношћу не може да каже када ће то бити. Упоран сам, имам стрпљења, али баш траје – не напушта Милутина ведар дух.

Свестан је ритма играња Радничког среда-субота, „скакања” са домаће на европску сцену. Ту је као подршка:

- Имамо квалитет и знам да момци могу да прођу даље у квалификацијама за Лигу шампиона. Свакако да ће у неком тренутку доћи и до пада, зато пре свега морају психички да буду јаки. Верујем да могу то да изнесу, имају искуство – каже један од главних снага у екипи тренера Алексе Брђовића, који како је и сам признао, није ушао у дворану и стао на терен од утакмице Суперкупа, али да је на свакој да бодри екипу. Тако је било и синоћ на реванш мечу 2. кола квалификација за Лигу шампиона против Хартберга у коме су Крагујевчани оверавали визу за трећу рунду.