Играти на „Вемблију” је привилегија. Један од најкултнијих стадиона на свету увек представља огроман мотив свима који истрче на његов прелепи травњак. И на новом, као и на старом највећем стадиону у Лондону и Енглеској рађали су се асови, дешавала изненађења. Српски сан је да вечерас прославимо сензацију, да наша репрезентација буде дијаметрално супротна од никад блеђе и неубедљиве у Београду пре два месеца против истог противника.
Од Орлова неће све да зависи ни вечерас, ни до краја недеље, кад се завршавају квалификације у нашој К групи. Поразом од Албаније наши најбољи фудбалери дошли су у ситуацију да не зависе од својих резултата. Због тога ће данас Душан Влаховић, Саша Лукић, Никола Миленковић, Страхиња Павловић и другови да ослушкују и вести из Андоре, али ће пре свега желети да врате понос и самопоуздање.
Иако бисмо можда били задовољни храбром игром и добрим утиском, нико не може да нам забрани да се надамо чуду. Фудбал и јесте занимљив зато што борба Давида и Голијата не доноси увек очекиван исход.
Србија је мање од две недеље уочи спектакла у Лондону добила новог селектора. Раније успешног, али, ипак, истрошеног Драгана Стојковића наследио је млађи Вељко Пауновић. На помен његовог имена заиграју срца свих Срба, јер је неминовна асоцијација светски трофеј репрезентације до 20 година 2015. на Новом Зеланду. Мало ко је тада очекивао злато. Ситуација, наравно, није иста и тријумф на „Вемблију” био би још већи подвиг од титуле планетарног првака у периоду развоја играча.
Само храбри и оптимистични стручњаци прихватили би да дебитују против Енглеске, у ситуацији кад Србији ни најбоља игра не гарантује победу и пласман у бараж за Мондијал 2026. у САД, Канади и Мексику.
Пауновић ни у једном клубу, нити раније у репрезентацији Србије није изводио тим у формацији са тројицом играча у одбрани. Јесте болна промена уочи тако тешке и важне утакмице, али очекује се да Орлови са четворицом позади покушају да затворе прилазе голу. Дилема постоји у избору десног бека. Огњен Мимовић је једини класичан бочни играч по тој страни терена, али употребљив на том месту је Страхиња Ераковић, па би он требало да добије шансу. Не поставља се питање учешћа у тиму Николе Миленковића и Страхиње Павловића. Михаило Ристић је у доброј форми и има предност у односу на Алексу Терзића, без обзира што га дуго није било у државном тиму.
Предраг Рајковић би требало да добије предност у односу на Ђорђа Петровића, не само зато што га Пауновић боље познаје већ и малог пада форме „јединице” Орлова у претходним квалификационим утакмицама.
Александар Станковић је погрешио у Андори, због чега је Србија примила гол, али био је једина светла тачка против Албаније, игра са Брижом у Лиги шампиона и биће у почетном саставу. Саша Лукић биће у пару са сином Дејана Станковића, поготово што игра у Фуламу и одлично познаје Енглезе.
Андрија Живковић биће растерећенији дефанзивних обавеза и као крило би требало да у офанзиви донесе много Орловима. Исто важи и за Филипа Костића по левом боку. Лазар Самарџић играће између њих, најкреативнији је у овој репрезентацији, без обзира што је ретко блистао.
Душан Влаховић биће једини шпиц. Александар Митровић није ни допутовао на припреме због повреде. Лука Јовић чекаће шансу с клупе, као и повратник Петар Ратков.
Много је разлога за спектакл у Лондону. Желимо, наравно, да Србија да пун допринос квалитетној игри и покуша да направи чудо. Ако се то и не деси, најмање што очекујемо је охрабрење, да смо са новим селектором показали знаке опоравка и да имамо разлога за оптимизам у будућности.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
