Енглези живе (за) фудбал, доказ: Едвард Фергусон, амбасадор Велике Британије у Србији, синоћ је у резиденцији на Дедињу био сјајан домаћин пробраним љубитељима лоптања с привилегијом да уз велики ТВ екран уживају у мајсторијама Горди Албиона и Орлова на Вемблију!
Лондон – Београд: 2.077 километара, међутим, навијачки жар избијао је из очију пријатељски настројеног аудиторијума са знањем да препозна и аплаузом награди сваки успели потез Харија Кејна с беле / Душана Влаховића плаве стране уникатног храма где је и све почело – у колевци фудбала.
Галерија дресова, продукт националне поларизованости (синоћ обавезан дрес код), „сведочила” је витешком надигравању, Журналов „амбасадор”, у гостујућој одори Србије (белој), у први мах изазивао контроверзе. Четири С на грудима, ипак, брзо је отклањало дилеме, знало се да срце уз „Боже, правде” куца...
-Ваша екселенцијо, довели сте најбољег српског играча икад у Премијер лиги - по упознавању рекли смо изасланику Његовог краљевског величанства, алудирајући на присуство Немање Видића, у његовом, црвеном дресу с бројем 5 Орлова.
-Видић је наш! - као из топа, на српском, одговорио је господин Фергусон, додатно нас одушевивши горњим одевним предметом - плавим Капелијем Србије.
Минут пре првог судијског звиждука на Вемблију домаћин се обратио добро расположеном скупу, на секунд испративши кретање симпатичног кућног љубимца:
-Добродошли, уживајте у добром енглеском и шкотском пиву и головима!
Званице су, претходно, учествовале у фудбалској лутрији: коначан резултат, уз стрелца првог гола, убацивши папириће у кутију.
-Сака ће први да затресе мрежу, аутогол - прогнозирао је популарни Чварков из Државног посла.
Познати кошаркаш Мирослав Берић сумњичаво је завртео главом, као да је знао да нападач Гордог Албиона неће да промаши правац.
Конобари су имали пуне руке посла, новинарској свити највише се пило црно пиво.
-Види се да игра у Партизану - добацио је шаљиво Видић, такодје насмејаном, Берићу, кад је Павловић покосио узданицу Тухелове чете, уз опаску да је изостала елеганција.
Амбасадор Фергусон је остао хладан к'о Британац кад је на видео биму (два у одвојеним, лепо декорисаним просторијама) засветлело 1:0, благо нам се осмехнувши.
На трен се, медију рајом, појавио Стефан Бабовић, помислисмо - мора да је дотле, у међупросторији, играо Енглеска - Србија на пе-есу, вешто се забављајући као некад на зеленом терену.
Атмосфера је све више расла, у наставку, ипак, без најпознатијих гостију. Немања Видић, после мора фото-селфија, са супругом се определио за друго полувреме у мирнијој варијанти...
-Где нестаде Стефан - упитасмо љубазне домаћине, желећи да пружимо руку и старом, са оближњег стадиона Партизана знанцу.
-Гледаће сад с Милијом - оправдао је Бабовића јуниора очевим позивом Дуле Хистерикал, у бордо-плавом дресу Андреја Костића.
Узбуђења и занимљиви коментари, међутим, нису изостали, уз уздахе већинских Срба кад је изједначење у режији Влаховића и Самарџића висило у ваздуху.
Езеов гол потопио је наде, Енглези ће у Америку, ми ћемо, као синоћ код амбасадора Фергусона (за гостопримство заслужио десетки, ко број на леђима), у врхунском фудбалу да уживамо уз ТВ екране.
-Нисмо се обрукали, бар није било 5:0 - чуло се у гардероби при узимању капута и изласку у хладну београдску ноћ...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.