ЕКСКЛУЗИВНО – Мијатовић: Стојаковић може да буде Тумбаковић мог времена

Свету је тешко угодити и свака сличност из народне приповетке с дешавањима у Партизану – случајна је...

Ређали су се последњих година на клупи проверени партизановци: Милошевић, Столица, Петрић, Станојевић, Дуљај, Нађ... Па опет Милошевић... Ново руководство, по Милошевићевом одласку, уверено да ради исправну ствар, ангажовало је за тренера мало познатог у српској фудбалској јавности Срђана Благојевића. Сазнало се касније – на предлог Марка Николића...  Предраг Мијатовић се клео у њега. Чак ни после вечитог дербија на Маракани није желео да прихвати оно што је било очито: да Благојевић није тренер за Партизан... Грешку није признао ни кад је Партизан елиминисан из Купа на свом стадиону од ТСЦ-а, а трофеј Купа Србије сањан је као мелем за све ране... Да ли зато што други нису хтели, или што је Благојевић сматран тренером који после добрих летњих припрема може да поведе црно-беле у сезону изазова, Мијатовић је и летос стао иза првог стручњака који није смењен ни кад је елиминисан од Кипрана у квалификацијама за Лигу Европе, чак ни после дефинитивног испадања са европске сцене у сезони годишњих одмора и то у одмеравању снаге са Хибернијаном из Шкотске... Кап је прелила чашу у Шапцу на премијерном мечу новог циклуса Купа Србије, а на Бановом брду у окршају с Чукаричким (4:1) та иста чаша разбила се о главу и тренеру и свима из управе Партизана који су Срђану Благојевићу давали подршку до тада. Благојевић је смењен, а две недеље касније, нови тренер постао је Ненад Стојаковић... Они који би да га потцене – потенцирали су чињеницу да је био тренер Телеоптика, а пре годину и по – седео је на клупи омладинаца с којима је освојио шампионску титулу...

Можда се неко сећа – тренер омладинаца био је и Љубиша Тумбаковић 1992. кад је промовисан у првог стручњака Партизана, омладинце – истина репрезентативце, водио је и Александар Станојевић 2010. кад је с Теразија прешао у Хумску и освојио „изгубљену шампионску титулу“, а истог лета увео црно-беле у Лигу шампиона...

Око смене старог и именовања новог тренера разговарали смо јуче са Предрагом Мијатовићем, потпредседник Партизана задужен за спортска питања и на питања Спортског журнала одговорио је без задршке...

Откуд Стојаковић на клупи првог тима Партизана?

- За Ненада сам се одлучио зато што сам разговарао са њим неколико пута. Његов долазак у Телеоптик није био случајан с обзиром да смо имали јако добре референце о њему и знамо који фудбал гаји, какав је момак професионално и приватно... Нама су његове карактеристике познате, можда широј јавности нису с обзиром да је релативно непознат фудбалској јавности. С обзиром да Телеоптик ове сезоне игра фин фудбал, први је на табели, а наша стратешка одлука је била да уђе у виши ранг, једноставно, човек је показао да зна шта ради... У нашој ситуацији Ненад Стојаковић је најбоље могуће решење. Ја сам апсолутно сигуран да је ово можда и моја најбоља одлука откад сам дошао да водим спортски сектор ФК Партизан. Можда је ово мало претерано амбициозно с моје стране, али, знам шта радим. И наравно, постоји још једна врло битна ствар – радио је са осам клинаца који су сада у првом тиму Партизана. Знају и они њега и он њих. У крајњој линији данас размишљам и схватам да Ненад може да буде Тумбаковић мог времена. Јер је и Тумбаковић дошао после Ивице Осима и било је: „јаој, да ли сте нормални, а ево данас је најтрофејнији тренер Партизана“. Немам никакав проблем што га људи не познају – упознаће га.

Сличним путем ишао је и Александар Станојевић...

- Има примера не само код нас, него у Европи у најјачим лигама... Зинедин Зидан је водио други тим Реал Мадрида, па кад су отерали Бенитеза, ставили су га и три пута заредом били прваци Европе... Ћави Алонсо из Сан Себастијана „Б“ оде у Леверкузен – освоји првенство и сад је у Реал Мадриду. Фудбал више није као што је некад био: искуство, оно – ово... Методологија, персоналити, карактер, сигурност у себе, квалитет... то прави резултат, а Ненад има то све...

Било је логично да се једном догоди да и тренер стваралац талената напредује...

- Последње што сам причао са њим било је то. Познавање фудбала, идеје, стратегија, методологија рада и све неке друге ствари јако су битне. Све што причам, ја заиста мислим и знам да и он размишља да ове сезоне зашто да не, не да нападнемо Супер лигу, него и да освојимо првенство?! Зашто да не, лидери смо! Онда ћемо да видимо колико је то био прави потез... Колико се у фудбалу пута дешавало да преко ноћи постанеш јако, јако велика фаца. Наши клинци су пре осам месеци могли да оду у кафић и да их нико не препозна, а данас кад изађу – препознаје их сваки партизановац.

У медијима и на друштвеним мрежама многи се питају због чега је смењен претходни тренер иако је више него очигледно да је морао да буде смењен знатно раније... Плаши ли вас то што су уствари одбране Благојевића, уствари напади на вас?

- Мислим да сам у ових годину дана, ако ништа друго, показао да се не бојим ни друштвених мрежа, ни негативних коментара новинара који из личних интереса таргетирају мене и руководство свакодневно. Мене то не занима, наравно, добијам извештаје, али ниједан негативни коментар негативних људи, новинара, знате и сами ко су, никада неће моћи да утиче на доношење мојих одлука. Не плашим се, немам разлога да се плашим, поштујем свачији коментар и мишљење, али, ја сам тај који креира пројекат Партизана, а не друштвене мреже или некакви новинари који из личних интереса покушавају да ме натерају да одем, одустанем или не знам шта... Неће успети, апсолутно не! Из Партизана могу да одем само ако буде лоших резултата, ништа друго, а  мислим да заслужујем да ми се да времена. Јер, ако осам година нисмо освојили првенство, шест година нисмо освојили Куп, ако је клуб био пред класичним колапсом, а сада смо први на табели, прошле године у ово време имали смо 13 бодова мање од Црвене звезде. Од прошле године 15 играча није више овде, стабилизовали смо  ситуацију, не идемо на доле, почињемо да дижемо главу! Пустите нас људи да радимо! Једноставно, апсолутно се не бојим ничега и увек ћу рећи оно што мислим!

Да ли је нови тренер у страху, плаши ли се обавеза, није свеједно преузети ни суперлигашку екипу, а камоли Партизан?

- Ја сам причао са шест кандидата, он је био седми... Такву сигурност и такву жељу, али и мирноћу, одавно нисам видео. Убедио ме је да је спреман за све изазове које Партизан има и то је био један од кључних разлога да му кажем свака част - унутра си... Поред свих ствари о којима смо причали - та перцепција сигурности и његова свест да му је ово животна шанса и да се не боји, врло су битне ствари.

Партизан је остао без Купа, трофеј мање, какав је Стевовићев циљ, није ваљда само да догура до лета и да му све ово буде одскочна даска као многима пре њега?

- Не! Привремено решење, до лета или после лета, људи, фудбал је жива ствар и никад не знаш шта сутра носи! Мораш да имаш веру у себе, амбицију и идеш својим путем. Имамо пет утакмица и свака наредна је најважнија у сезони. Супер лига и борба за трофеј је једино где можемо нешто да урадимо у овој сезони! Уколико све буде како треба, а ја се, не – надам, него мислим да хоће, он може да буде тренер овде још пет година. Дај боже да буде још пет година! У фудбалу нема привремено, па ћемо онда... То можеш да кажеш, али фудбал те води кроз време и схватиш да тај човек треба да добије још три или пет године шансу... Или три утакмице! Ова одлука је моја, фудбалска, стао сам иза ње! Управни одбор ме подржао...

Зар све то није превелико оптерећење за једног човека, шта значи формулација „на предлог Предрага Мијатовића смењен је Благојевић“, или „на предлог Мијатовића постављен је Стојаковић“? Да ли то значи да су други против, или, да Мијатовић најбоље зна па се остали крију иза његовог персоналитија... Или се једноставно ограђују?

- Не бих коментарисао те формулације... Јесу то моје иницијалне одлуке. Ја морам да станем иза неког кога сам довео у Партизан, али сам касније у једном тренутку постао свестан да морам да то није – то... Партизан игра да победи, а не да не изгуби! Хоћу победнике! Овај дечко кога људи не знају или га зна врло мало људи, има јасно дефинисан персоналити: „играм да победим“! Ја то хоћу: да победимо кроз игру, лепршав стил. Ако то не може из неког разлога: идем другим стилом – закључио је Предраг Мијатовић.