Шта се црни у гори шареној?

Шта се б`јели у гори зеленој? Питао се српски народ пре неколико векова у балади „Хасанагиница” под османлијском окупацијом... Слично размишљају и навијачи Партизана, оптерећени недоумицом – „шта се црни у гори шареној”?

- Играчи не размишљају о утакмици, ушао сам у свлачионицу пред меч, сви су на телефонима, понашају се ненормално. Ја увек узимам одговорност, али у овој ситуацији не могу да схватим, пробао сам да их подигнем, да правим измене, дошли смо у ситуацију да добијемо утакмицу. Кад сам ушао после, иста слика је била, невероватне ствари, не знам више како да реагујем. Не да сам разочаран, немам речи да објасним колико лоше се осећам – рекао је Жељко Обрадовић после пораза, можда и историјског, од Асвела (87:88) и умногоме подсетио на чувену конференцију за медије 2005.

Пре 20 година, као и прекјуче, најтрофејнији европски стратег свих времена кривицу је пребацио на играче и допринео стварању негативне слике у јавности. Стога, оправдано је присутна сумња – шта се, стварно, догађа у табору Парног ваљка?

Конкретан одговор можда и никада не исплива на површину, али је очигледно, почев од чувене туче у центру града прошле сезоне, да првотимци шампиона Србије имају проблем са дисциплином, док са недаћом Обрадовић не може да се носи – чим је јавно одлучио да говори тако тешким речима. Међутим, конкретним тврдњама може да се објасни, тренутно, ужасна  сезона Партизана – планирана, иначе, да буде историјска.

На пример – због чега су Београђани само неколико дана пре првог званичног меча са Дубаијем ишли чак до Аустралије на припремни турнир, потом се вратили и опет летели дуго до Емирата? Изабраницима Јурице Големца су дозволили да се размашу у иницијалној деоници, потпуним одсуством концентрације и воље. Наравно, уследио је пораз (76:89).

Слично се догодило и 48 сати касније, срећом с другачијим епилогом. Ношени подршком публике, Карлик Џонс и другари су уништили Милано у првом полувремену (45:33), затим се угасили и преживели захваљујући промашају Марка Гудурића. Проблем са одсуством фокуса је био толико велики да је и Крка пред улазак у последњи квартал уништила Ваљак (31:19), „осокољен” паролом „лако ћемо”.

Док су се навијачи нервирали, знајући да нешто не ваља, љубитељи спортске прогнозе наплатили су тренд! Ефес је после 20 минута у Арени помислио „готово је” (43:55), али – очигледно се у свлачионици домаћина више гледао телефон него тренер.

Стигло се до сусрета са Реал Мадридом и потпуног апсурда – Тајрик Џонс је леђима од старта сусрета нападао Валтера Тавареса, а изабраници стратега Обрадовића су у првој четвртини направили само једну личну грешку. Логично је да стручни штаб није помињао проблеме играчима, јер се ти кораци уче у школици кошарке – излазак из бонуса и напад лицем ка кошу џина од 221 центиметра...

Нажалост, Стерлинг Браун и дружина доказали су да може и горе. Дозволили су да их Париз понизи на домаћем паркету (83:101), као да нису постојали, слично су се понашали и у Бугарској против Хапоела (84:97), док су Барселону почетничким грешкама частили тријумфом (78:76).

Уследио је још један, лични и психолошки, пораз од Дубаија (70:82), после чега су на површину испливале прве конкретне критике на рачун играча, сасвим оправдано. Ближа дешавања свима су позната, нема потребе да се продубљује.

Наравоученије – проблем са односом играча и те како постоји, ни један сусрет Партизан није одиграо стабилно од почетка до краја. Мањак концентрације у одсудним тренуцима, низак степен воље и жеље, избегавање да се преузме одговорност – негативност је присутна у свим сегментима и конкретни потези су неопходни.

Наравно, долази се и до питања одговорности тренера. Име и презиме стратега екипе из Хумске игра велику улогу, али кад би неутралног посматрача питали да изабере између петорке на паркету која изгледа меланхолично, безвољно и човека који одаје утисак прединфарктног стања, одабир је јасан. Приде, не треба ваљда формираном кошаркашу тренер да објашњава да изађе из бонуса, не баца додавања преко целе одбране, потруди се пред више хиљада навијача, живи спортски и има осећај одговорности кад у свакој европској дворани види бројне присталице црно-беле идеологије?

Јавност захтева одговоре, јер је Жељко Обрадовић отворио Пандорину кутију. Става су многи да се „нешто црни у шареноликој гори проблема”.