Синер: Алкарас заслужио број 1

На крају такмичарске године само један може да буде на трону. У игри са лоптицом и рекетом у томе је успео Карлос Алкарас, иако је водио велику борбу против највећег ривала Јаника Синера.

Кад је Шпанац победио Лоренца Музетија у трећем колу групне фазе финалног турнира у Торину, било је јасно ко ће славити уочи полуфинала. Најмлађи број један у историји тениса другу годину је завршио као најбољи, а јуче је, у друштву оца и старијег брата, званично преузео трофеј.

Синер је, после победе на мастерсу у Паризу, преотео челну позицију, али расплет на такмичењу најбољих осам у Италији је одлучио у судбини на врху АТП листе. Италијан је, после пласмана у полуфинале, честитао противнику:

– Уколико бих бирао ко ће бити број 1, а да то не будем ја, увек бих изабрао њега – истакао је Јаник у разговору за шпанске медије. – Био бих неискрен кад бих рекао да сам срећан због њега, али мислим да је потпуно заслужио прво место на свету.

Италијан је дуго био у трци, али је превише поена бранио на домаћем терену.

– Карлос је ове године освојио два грен слем трофеја, играо је на веома високом нивоу и показао заиста квалитетан тенис – подсетио је да је Шпанац био најбољи на Ролан Гаросу и Ју-Ес опену и да је у оба финала био бољи од њега. – Освојио је највише титула у сезони, чак осам, што је веома импресивно. Био је конкурентан на свим подлогама.

Можда би поредак на пиједесталу био другачији да Италијан није био ван терена три месеца. Није играо од фебруара до маја због два позитивна допинг теста у марту прошле сезоне. На његову срећу, није пропустио ниједан грен слем турнир. Одбранио је трон на Аустралијском опену, па паузирао све до мастерса у Риму. У Вечном граду је играо у финалу, а био је у борби и за трофеј на париском слему. У наставку сезоне, показао је менталну снагу, а изванредне партије у дворани му омогућавају да размишља о плановима за 2026.

– За мене је ово сјајна мотивација за наредну годину. Радићу веома напорно, али желим још једном да поновим: Алкарас је заслужио број 1. Не само због тога како је одиграо ову сезону, него и две претходне. Увек на високом нивоу.

Следеће недеље на програму је највеће екипно такмичење – Дејвис куп, али Синер неће играти у Болоњи. Дели исто мишљење са Карлитосом кад је реч о турниру репрезентација.

– Треба да се игра сваке друге године, али као некада. Никада нисам имао прилике да играм стари формат Дејвис купа, да играм, на пример, у Бразилу или Аргентини и цео стадион буде против мене. Кад играте на неутралном терену, нема оних емоција као пре.

Многим играчима се не допада што се за највреднији трофеј не игра пред домаћом публиком као раније. Атмосфера домаћег терена, енергија са трибина – то је била највећа предност Дејвис купа, нешто што га је издвајало од других турнира у календару.