Новак Ђоковић је на најбољи могући начин описао моћ Дејвис купа на домаћем терену. Уочи завршнице највећег екипног такмичења, које се сада игра у Болоњи, односно на неутралном стадиону, најбољи свих времена евоцирао је успомене на успех из 2010. Тада је у Београду предводио репрезентацију Србије до првог и јединог трофеја Салатаре до сада.
На друштвеним мрежама поделио је две своје занимљиве изјаве из тог периода.
– Тај моменат ми је променио живот. Плакао сам као дете. Нисмо били играчи, били смо борци за љубав нашег народа.
У 99. издању, Дејвис купа, Србија је победила Француску у Београду, после драматичног финала укупним резултатом 3:2. Ноле је обезбедио два поена – прво је победио Жила Симона, а затим и Гаела Монфиса. Последњи бод донео је Виктор Троицки. Србија је постала 13. држава у историји која је освојила пехар.
– Нисам играо за себе, већ за 10 милиона људи. Победа је била моја храна. Добио сам снагу за коју нисам ни знао да је поседујем.
После тог 5. децембра 2010, Ђоковић је имао једну од најбољих сезона не само у његовој каријери, већ и у целом спорту. Освојио је три од четири трофеја на грен слем турнирима. У Мелбурну је победио Ендија Марија, у Паризу стигао до полуфинала, а у Лондону и Њујорку био бољи од Рафаела Надала. После славља на Вимблдону, званично је по први пут постао број 1 на свету.
Остварио је невероватан почетак године – забележио је 41 тријумф у низу, што је тада била друга најдужа серија победа у Опен ери. Освојио је 10 титула: поред три грен слем пехара, био је најбољи у Индијан Велсу, Мајамију, Мадриду, Риму, Монтреалу, Дубаију и у Београду.
Шест пута заредом победио је највећег ривала Надала, укључујући и мечеве у финалима на три различите подлоге (бетон, шљаку и траву). Од стране ИТФ-а и АТП-а проглашен је за играча године.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
