Врхунска игра од првог дана, ментална снага на висини задатка, борба за светски врх и највеће трофеје – све то у режији само два играча у белом спорту – Карлоса Алкараса и Јаника Синера. То што су поделили грен слем пехаре у последње две сезоне показује да су преузели примат, а колико су били спремни за магију на свим подлогама доказ је последњи турнир у такмичарској сезони, на ком је одлучено ко ће бити владар АТП листе на крају 2025.
Завршетак сезоне у белом спорту је идеалан тренутак да се још једном анализира статистика, а један занимљив податак је да су од 2024. Шпанац и Италијан освојили 18 од 19 трофеја на турнирима на којима су обојица учествовали. Лане је Јаник био најбољи на Аустралијском опену, у Мајамију, Синсинатију, на Ју-Ес опену, у Шангају и на завршном Мастерсу у Торину.
Карлос је славио у Индијан Велсу, на Ролан Гаросу, Вимблдону и у Пекингу. Прошле године њихову доминацију на тренутак је зауставио Каспер Руд. Норвежанин је био најбољи у Мадриду. У Магичној кутији освојио је прву мастерс круну.
Ове сезоне Италијан и Шпанац су поново водили главну реч. Синер је на почетку одбранио трон у Мелбурну, па је највећем ривалу украо пехар на Вимблдону и на крају везао два тријумфа – у Паризу и Торину. Најмлађи број један у историји белог спорта, Алкарас, дошао је до трона у Риму, па је сачувао владавину на Гаросу, а потом је забележио две победе на бетону – у Синсинатију и Ју-Ес опену. Због тога, на крају такмичарске године, деле изванредан проценат победа – 94,74%.
– Имамо одличан однос, али и ривалство. Не дружимо се толико, јер сви ми имамо много људи око себе. Некада је било другачије, путовало се са мање људи и тенисери су се више дружили међусобно. Карлитос има своје пријатеље, као и ја. На вечеру најчешће идем са Италијанима. Добри пријатељи су ми и Дрејпер и Опелка. Са Карлосом је можда мало другачије због односа на терену, али много поштујемо један другог – истакао је Синер у разговору са новинарима после победе на Мастерсу у Торину.
С друге стране, Алкарас је много боље играо у дворани у Италији него на мастерсу у Паризу. Иако је победио играче из најбољих 10 на планети, није имао решење против највећег противника у таквим условима за игру.
– Мислио сам да могу да га победим, али осетио сам колико је Синер напредовао. Не знам колико пута сам поновио до сада – увек се враћа јачи и бољи. Био је изванредан на сервису – имао је само речи хвале за ривала који има низ од 31 тријумфа у дворани.
Већ неко време у белом спорту чека се трећи играч који ће да разбије доминацију Шпанца и Италијана. Многи некадашњи асови су веровали да то може да буде Холгер Руне, Џек Дрејпер или Жоао Фонсека. Сва тројица имају квалитет и до сада су показали да могу да остваре одличне резултате, али нису ни близу нивоа и квалитета Алкараса и Синера. У мозаику на путу до већих успеха за сада им недостаје континуитет. Између осталог, због тога сада у игри са лоптицом и рекетом преовладава трка на два слова.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.