ЖУРНАЛОВ ИНТЕРВЈУ – Милошевић: Од нас зависи хоћемо ли бити шампиони

У презимену Милошевић и Партизан, има нека повезаност. Саво Милошевић је са великим успехом тресао противничке мреже у црно-белом дресу, а касније је квалитет показивао у Енглеској, Шпанији и другим земљама. И Партизанов други Милошевић, Јован, показује одређене сличности са славним презимењаком.

Јован је кренуо из Војводине ка Штутгарту, али је праву срећу окусио у Партизану, где тренутно пружа најбоље партије. Све је то повод да се поново поведе прича хоће ли Милошевић и у другом делу сезоне играти за црно-беле. Једно је сигурно,  показало се да ће Парни ваљак, као пре 30 година, поново стрепети ако један Милошевић оде.

Јануар се ближи, Штутгарт гледа ка Београду и нема сумње да би највеће појачање за клуб из Хумске био останак младог нападача.

- Генерално, ту причу сам већ испричао доста пута и сви знају мој став. С друге стране, колико је то реално, зависи од клубова. Моје жеље су јасне, али видећемо – почиње интервју за Журнал најбољи стрелац црно-белих Јован Милошевић.

Од почетка ове године сте у Партизану. Како гледате на урађено досад?

- Још мало па ће годину дана од како сам у клубу.  Презадовољан сам временом које сам провео у Партизану и стварно ми је све, од приватних ситуација до других ствари прирасло срцу. Захвалан сам што ми се уопште десило да носим црно-бели дрес.

Повреде вас нису заобилазиле, али ухватили сте континуитет и пружате сјајне игре?

- Сигурно да могу да напредујем, није још ништа готово што се тиче мог развоја. Дефинитивно сам подигао ниво форме и напокон везао тих пар месеци на терену. Стручни штаб ми је доста помогао у томе.

Имали сте прилику да сарађујете са Срђаном Благојевићем. Док је претходни шеф струке седео на клупи, успели сте да дођете до жељене форме?

- О Срђану Благојевићу имам само лепе речи. Много ми је помогао да повратим форму и напредовао сам доста у последње време. Указао ми је поверење.

Марко Јовановић је водио две утакмице после смене Благојевића. Успео је да одржи тим у тренуцима кризе?

- Јовановић нас је подигао из тог неког шока који смо сви доживели и атмосфера у екипи је постала боља. Оставио је добар траг на мечевима против Јавора и Новог Пазара.

Одрадили сте прве тренинге са новим шефом стручног штаба Ненадом Стојаковићем?

- Први утисци свих нас су позитивни. Ненад нам је ставио до знања да имамо још много задатака, да нас чека жесток рад, као и да морамо да будемо прави како би били део Партизана. Очекујем да ће бити доста добрих ствари.

Наредна утакмица је у недељу против Железничара,  који од почетка сезоне игра добро. У Панчеву је Партизан победио 1:0 голом Андреја Костића у надокнади времена?

- Железничар је озбиљна екипа, сигурно нас не очекује лак противник. Уколико будемо прави, неће бити проблема.

Црно-бели су у кратком временском периоду испали из купа од Мачве и доживели убедљив пораз од Чукаричког у првенству?

- После пада форме играли смо против Јавора и Новог Пазара. Остварили смо две победе и на крају успешно прошли кроз тај тежак период. Сигурно да је све то био озбиљан ударац и шок за екипу. С друге стране, то нас уједињује. Тежимо да идемо даље и играмо још боље.

Утакмице у Шапцу и на Бановом брду оставили су посебне ране?

- Нисам играо те две утакмице, али дефинитивно су биле јако тешке. Не бих да тражим алиби, међутим било је изазовно. Дошао је такав тренутак, тако се поклопило. То се дешава и највећнм клубовима,  неизбежно је.

Дешавало се и претходних сезона да црно-бели имају лидерску позицију, али да је временом испусте. Може ли овај пут да буде другачије?

- Далеко је крај маја. Главни циљ је да сваки наредни меч одиграмо максимално и дођемо до три бода. Ако будемо прави, задржаћемо предност. Од нас зависи. Морамо да „газимо” на свакој утакмици и ако буде тако, неће бити проблема.

Игра мора да буде још боља?

- Може и мора. Све је у нашим рукама. Од тренинга до утакмице, морамо дати 100 одсто, да би форма ишла узлазном путањом. Уколико један од нас не буде на максимиму, тешко да ћемо доћи до доброг резултата. Фокус је најбитнији.

Партизан има проблема и ван терена. Колико то утиче на екипу?

- Не бавимо се спољним проблемима. Лепо нам је, сви смо сличних година, разумемо се и дружимо доста ван терена.

Присуство Мијатовића и Лазовића у клубу је посебно важно?

- За наш развој значајна нам је Данкова и Мијатова подршка, као и да нас склоне од проблема који се дешавају споља.

Спортски центар „Партизан-Телеоптик” даје потребан мир екипи?

- Ради се доста на инфраструкутри, праве се нови терени и још много других ствари. Нема сумње да ће услови кроз пар година бити на још вишем нивоу.

Црно-бели су имали изазовну сезону у квалификацијама за европска такмичења?

- Тешко је кад се сетим, јер смо добили четири од шест утакмица. Горак је укус тих европских мечева, али и то је неко искуство. Да га је било више, можда се не би завршило тако како јесте. Имали смо проблема са картонима и да није било тога, верујем да бисмо догурали далеко.

Пун стадион на европским утакмицама остао је у сећању свих играча и навијача?

- Сјајно... Ево сад сам се најежио. Најлепши осећај у мом животу. Стварно немам пуно речи којима бих описао то, само емоција.

Енергија на трибинама била је заразна?

- Навијачи су препознали нашу страст. На нама је да држимо тај ниво, а надам се ће публика доћи у што већем броју да нас подржи.

Надмимак „Партизанове бебе” ове сезоне је поново постао актуелан. Не може да промакне пажњи мајица коју сте обукли. Одакле вам?

- Јесте, слатко је, немам много тога да додам. Што се тиче мајице, не знам,, само сам је добио. 

Противници са посебном пажњом обраћају пажњу на вас? Где на терену вама највише одговара да играте?

- Целу омладинску „каријеру” сам играо као други шпиц. Мени је то доста одговарало јер сам имао слободу. Благојевић је такође имао сличан систем и ту сам у неку руку имао више простора, иако смо играли само са једним нападачем. У суштини, све ми се базира на слободи. Сад ће звучати глупо, али ништа ми не прави проблем – не либим се да шутнем из далека, као ни из 16 метара, шта је потребно, ја ћу урадити.

Постигли сте сјајан гол против Јавора у Ивањици?

- Поклопило се, али имао сам доста среће да је први играч промашио лопту, другог нисам ни видео. Затим је дошао тај тренутак, чак се ни не сећам шта се тачно десило. Једино шта памтим јесте да сам устао са земље и почео да се радујем.

Погодак против Црвене звезде се посебно памти?

- Фантастичан је осећај постићи гол на дербију, али драж је умањена јер смо изгубили.

Да ли сте очекивали овакву сезону кад сте дошли у Партизан?

- Нисам ни ја, а мислим да није нико жив. То је велики успех за мене и људе који су били око мене све ово време. То је и плод нашег рада, залагања, труда...

Циљеви до краја полусезоне?

- Лични ми је да будем најбољи стрелац јесени. Да ли је то могуће, видећемо. А тимски, да победимо свих пет утакмица до краја.

Ко вам је идол од нападача?

- Цео живот гледам Златана Ибрахимовића и он ми је број један.

Ибрахимовић је говорио да се храни енергијом са трибина. Колико сте слични по том питању?

- Нисам толики зависник од адреналина, више волим да будем опуштен на терену. Ту се нас двојица не подудрамо, али разумемо се.

Колико је на вас утицао период проведен у Немачкој?

- Цео живот заиста много радим и улажем у себе. Али у Немачкој се то подиже на још виши ниво и морао сам да будем спреман сваки дан и то ми је некако остало до данас.

Врло рано сте отишли у Штутгарт?

- Не сматрам да сам отишао рано. Кад сам био у Немачкој, не могу да кажем да нисам имао среће, али коцкице се нису поклопиле. Тражио сам неко друго место и, ето, завршио сам у Партизану.

Прошли сте кроз све репрезентативне селекције, а врхунац је био прошле недеље кад сте добили позив од селектора Вељка Пауновића и дебитовали за Орлове на мечу против Летоније у квалификацијама за Мондијал?

- Позив је дошао изненада. Спремао сам се у том тренутку са младом репрезентацијом за меч против Чешке у Пардубицама, очекивало сам да почнем утакмицу. Селектор Зоран Бата Мирковић ми је пришао и рекао да вероватно идем у Лесковац и да нећу играти те вечери. Рекли су ми да се спакујем и да за два сата крећем. За трен ока се све то десило. Следеће ствари које се сећам је да сам већ био у Нишу. Било је изненада и све се брзо одвијало. На крају крајева, баш лепо искуство - закључио је Милошевић.