„Љајић најбољи којег сам тренирао”

Уколико до почетка зимске паузе Владимир Гаћиновић буде седео на клупи Новог Пазара, а нема разлога да тако не буде, 20. децембра у Сурдулици прославиће важан јубилеј, 50. првенствени меч као тренер тренутно петопласираног суперлигаша. Нико пре њега у елитном рангу није био ни близу те бројке, а тек му нико у оним другим и много важнијим ставкама није ни примаћи. Са 22 победе у два мандата и на 45 утакмица, од тога девет на гостовањима, далеко је испред свих претходника. Гаћиновићево ауторство у свим успесима клуба видљиво је голим оком да је поткрепљивање статистичким подацима можда и непотребно, али критичарима, којих увек има, бројке заједно са утиском избијају и те слабашне адуте.

Те 2022. током првог мандата формирао је тим без великих имена, да би појединци, попут Лончара (Дебрецин, Акрон), Мајдевца (Дебрецин, Панетоликос), Рубежића (Абердин, Корона), Исламовића (Бате Борисов, Пјуник) и Пешукића (Урарту  - Јерменија) из Пазара стигли до матичних репрезентација и лепих иностраних ангажмана. Од ове петорке данас само Мајдевац (Напредак) и Пешукић (Зета) играју у лигама својих земаља. Ове године предводећи тим са мега звездом Адемом Љајићем доспео је до квалификација за Лигу конференције, и то у урнебесној завршници плеј–офа пласирајући фудбал за очи и душу.

У „лудом доигравању” тим који је саставио вратио се са четири гостовања као троструки победник, једанпут је одиграо нерешено. Два тријумфа остварена су против директних конкурента за излазак на европску сцену, и оба пута резултатом 3:2. Тај тим са Љајићем (Сарајево), Месаровићем (Витебск), Антвијем (Нанжи – Кина) и осталима располагао је снажним офанзивним потенцијалом. Садашњи састав монтиран је на другачијим основама, и опет је у врху табеле. Другачији су и резултати. Последње четири победе Новог Пазара (три у првенству и једна у купу) верификоване су са 1:0.

Ту су најзанимљивији интервали у којима су долазили голови вредни три бода или проласка у следећу рунду. Војводина је побеђена поготком у уводу меча, Нафтагас голом на средини првог полувремена, Младост тако што се мрежа затресла у претпоследњем минуту првог дела, а Железничар у финишу меча. Главни утисак свих победа је да 11 одабраних ни у једном случају није ни помишљало да чува резултат. За шест месеци Гаћиновићев састав доживео је тектонске промене које се нису осетиле на резултатима. Једино што се променило је број голова који доносе бодове у комплету.

- Квалитет тренера мери се и тиме колико је у стању да се прилагоди играчима које има - каже Гаћиновић. - Остали смо без Љајића и његове магије која рађа голове. Игра се прави према могућностима играча  којима располажете. Потребно је направити амбијент у којем ће се они осећати пријатно и истовремено бити у функцији тима. Они који су сад у Новом Пазару играју такође квалитетан фудбал, брз и нападачки, али на другачији начин у односу на онај кад смо у тиму имали Љајића. Пре шест месеци Адем је сам могао да усмери игру. Таквог фудбалера, најбољег којег сам икада тренирао, можеш само пожелети. Е, кад смо остали без њега морало се прибећи другим решењима. На неким пољима Љајићевим одласком смо изгубили, на неким другим добили.

Још један у мору афирмативних података везан за „брак” Гаћиновића и Новог Пазара вредан је истицања. Кад је 2022. водио екипу напустио ју је у тренутку док је била пета на табели, почетком ове године дошао је у Пазар док је заузимао десету позицију, увео га је у плеј–оф и на крају довео до невероватног трећег места и европске сцене. У актуелном шампионату води потпуно другачији састав, реално и слабији у односу на све раније које је имао, и опет је пети. Закључак, податак да Владимир Гаћиновић са Новим Пазаром никада није био испод петог места заиста је за понос.