ТРЕНЕР У ТРЕНДУ – Јакшић: Радников нови ДНК – на победу!

Радник – суперлигашки хит, Марко Јакшић – тренер у тренду: доказ – пласман Сурдуличана после 16 кола у плеј-оф зони као продукт, између осталог, три везана резултата за поштовање - ремија са Црвеном звездом на Маракани (1:1) и тријумфа над ОФК Београдом (1:0) и Војводином (3:1) на домаћем терену!

Стога, командант чуда са југоистока Србије пред читаоцима Журнала, расположен да заједно рашчланимо „магију” и проникнемо у филозофију младог стручњака (42) намерног да златним словима тек исписује странице биографије!

Годину дана самосталног вођења Радника, преузетог 23. новембра 2024. у Првој лиги, обележили сте на сјајан начин – победом над Војводином (3:1)?

- У средини као што је Сурдулица, знате и сами, како су тренери пролазили, ако би дошли зими – не би дочекали кратке рукаве. Месец, два, углавном, до смене. Клуб је препознао мој карактер и енергију, оно што сам радио у Првој лиги. Руководство је задовољно, променио сам ДНК, Радник не игра више дефанзивни, негујемо искључиво нападачки фудбал. Почеле су да стижу и понуде за играче, логичан след кад су резултати добри, ето – као и последњи против Војводине – уз осмех вели Марко Јакшић, решен да у „слави” не ужива свега пет минута.

Велики мотив био вам је јулски пораз од Новосађана на „Карађорђу”, на суперлигашкој премијери (0:2)?

- Тако је, знао сам шта сад треба да радим. С нестрпљењем сам очекивао деби у елити, може ли лепше – Војводина у Новом Саду, евентуално Партизан и Црвена звезда у Београду. Недостајала су нам три, четири играча, можда није било ни реално да очекујемо бодове. Изашли смо да „играмо”, али... Желео сам да се реванширам, ниједног тренутка нисам говорио фудбалерима - на нерешено. Само на победу! Циљ је био да наметнемо ритам и пробамо да их „отворимо”. Тако се, на срећу, догодило...

Радник је у односу на пре четири месеца променио физиономију: Тремуле и Абубакар у последњој линији испред Илића и Благојевића, везисти Пејовић, Поповић и крило Дуроњић уместо Стевановића, Јовановића и Пузовића и Чинеду, у нападу, пре Богдановића?

- Много играча, од стандардних недостајао је само Богдановић. Стевановић и Пејовић деле минутажу, остали су заузели места и сад су стартери. Видела се разлика, добро... прошло је време, навикли смо се на Супер лигу. Био сам миран, можда и најмирнији од свих утакмица, знао сам да ћемо да будемо добри. Такав осећај имао сам две недеље раније.

Војводина је, с друге стране, била јача за Ранђеловића, Видосављевића, Коларевића, редовно ефикасног џокера Џона Мерија?

- Јача него у јулу, у међувремену, отишао им је само Бамиделе... Приступили смо тотално другачије мечу, нарочито припреми прекида. Висок притисак од старта, искористили смо и навикнутост на вештачку подлогу.

Бајка: у 35. минуту - 3:0?

- Перфектно смо одиграли прво полувреме. Циљ је био да у другом 10, 15 минута не примимо гол, ето, отворило се случајним аутоголом. После смо, на срећу, одиграли зрелије, евидентно је да растемо као екипа.

Кад су Новосађани смањили на 1:3, да ли је постојала бојазан да неће да репризирају велики преокрет из дербија са Црвеном звездом?

- Нисам размишљао у том правцу, више на нашу утакмицу с Радничким 1923 кад смо водили 2:0 и изгубили 2:3. Знао сам: спустимо ли лопту, гости ће да уђу у нервозу, ми из транзиције... Страх није постојао!

Да ли би тријумф био и убедљивији да је играо и Вукашин Богдановић, са седам голова најбољи стрелац екипе?

- Богдановић је повређен, задња ложа. Вратиће се ове недеље, оне тамо најкасније...

Милош Поповић одиграо је сјајно и захваљујући и голу за 1:0 изборио место у тиму кола?

- Требало је да имамо бар још два, три играча! Потрефило се да Црвена звезда и Партизан изгубе, Јавор и Железничар добију. Објективно и играчки, Ивањичани су се бранили целу утакмицу, дали тај један гол... Наши играчи на тим позицијама били су доминантнији.

Конкретно, ко је још заслужио да прави друштво Поповићу?

- Требало је Хајдаревић, па Давид Стојановић – уштоповао је и Мерија и Вукановића. Бар још једног да смо имали... На крају, драго ми је да из викенда у викенд Радник има некога у тиму кола. То није било никад!

Како су Новосађани, пре свих тренер Мирослав Тањга, реаговали на тежак пораз?

- Морате то њих да питате... Честитали су, наравно, пре свега – драго ми је да су моји играчи одрадили све што смо се договорили.

Тренутно сте, са 20 бодова, у плеј-оф зони (осмо место), три поена иза петопласираног Новог Пазара. Шта је циљ?

- Циљ је да се остане у лиги. Први и једини. Потенцирао сам и док још нисмо довели ниједног играча: мој карактер је да се никад не боримо за опстанак. Волео бих да уђемо у плеј-оф, међутим, зна се шта је примарно. Наставимо ли са оваквим партијама – близу смо. Сви смо на два, три бода, међутим, да не летимо превисоко...

Радник је, прелистасмо „књиге староставне”, највећи успех остварио шестом позицијом у сезони 2020/21, играјући и у полуфиналу Купа Србије?

- Већ двапут сам ушао у Радникову историју – као играч и, сад, тренер. Импонује, међутим, из утакмице у утакмицу. И кад сам преузео екипу – то сам рекао, па докле стигнемо. Сад сви хвале, али знате како је то у Србији, за две недеље може да буде и другачије...

Кад већ поменусте две недеље... Толико је прошло од сензационалног ремија на Маракани – 1:1 с Црвеном звездом?

- Још већи резултат! Бодове на Маракани не узимају ни јаке европске екипе. Црвена звезда је са истим саставом, можда је ускочио још један играч, неколико дана касније победила Лил. Још један подстрек и доказ да се моја филозофија исплаћује. Да нам је неко рекао да ћемо да у претходне три утакмице да освојимо седам бодова, вероватно бисмо га гледали као да је за лудницу!

Од (баш) великих, остаде само Партизан... Претпоследњег дана августа, у Хумској, савладао вас је тешком муком (2:0), головима А. Костића у 71. и Натха из пенала у 90. минуту. Сањате ли, баш као и Војводини, реванш црно-белима, заказан за 7. фебруар у Сурдулици?

- Сигурно да ми је жеља да победим. Тад, у Београду, Богдановић је имао зицер у 69. минуту, био сам у пет метара и оклизнуо се таман кад је хтео да шутне. Да га је дао... Убрзо, примили смо гол из глупости, а имали равноправну утакмицу?! Са свима смо играли егал, изузев с Новим Пазаром, да ли због дугог путовања...

До одласка на паузу очекују вас још четири изазова: ТСЦ и Чукарички на страни и Младост и Нови Пазар код куће. Колико бодова је неопходно за миран сан?

- Рекао сам играчима: све што узмемо у последњих пет кола – бонус. Шест, седам бодова – велики успех. Хајде да добијемо код куће, уз евентуално који поен на страни...

Тако размишља рођени победник... Марко Јакшић!